ARHITEK(S)TURA SENKE
Prošavši kroz Grad u Nigdinu (svoje prethodne cikluse radova), Vera uvodi motiv ljudi i ptica, organizovanih u čvrste strukture koje, tako, naglašavaju njihovo neprisustvo – oni postaju prizvani u postojanje preko senki, koje ovaj put bivaju integralni deo umetničkog ovaploćenog iskaza, čak, njegov noseći, ključni deo. Sada, ovom novom likovnom operom, umetnik se okreće prevashodno senkama, kao primarnom prostoru , gde je materijalno delo (ograničeno parametrima visokog zanata) hotimičan i svrsishodan povod, sa jasnim predumišljajem, da se razigra prostor artikulisan izazvanim senkama i, tako, raskrili i (do)definiše nutrina likovne metalne mašine. Prostor senki je promenljiv, zavisno od mešavine svetla (prirodnog i veštačkog) i uvek tačan i, bar u teoriji, beskrajan. On je istovremeno, eksplorirana anatomija vajarskog predloška, ritmizovana svetlosnim pulsom, kao i beskraj sve-mira umetren u konačnost pogleda.

Suverena u manipuliaciji materijalom, Vera Stanarčević metal (plod zemlje čije srce je vatra sama) čini lakim, paperjastim, formom mu dodajući tustost, kada smatra da je to potrebno. Ne libi se da, na prvi pogled, njen „proizvod“ može imati i privid dekorativnog, jer i tada, on artikuliše okolni prostor u naizgled laganu misao o sveprisutnom odsustvu. No, ono što je odlika samo velikih majstora, to je da prazan prostor dobije status noseće mase, koji, tako, posebno određuje i fundira skulpturalni objekat. Vera to uspeva, koristeći prostor sa potencijom beskrajnog prostiranja, koji dobija status ključne ravni za čitanje njene likovne pripovesti.
S druge strane, koristeći zid galerije kao spoljni svet unutrašnjeg sveta svojih objekata, kao ekran na kome se emituje „film“ gde zidna skulptura ima status projektora, umetnik celi galerijski prostor artikuliše u jedinstveno umetničko delo, likovni ambijent, zaokružen okom posmatrača koji svojim kretanjem, promenom ugla posmatranja, „dorađuje“ predstavu u ovom jedinstvenom pozorištu senki.
Na koncu ovog senčenja rečima, sasvim je jasno – granice Vere Stanarčević, njenih svedočenja o traganju za dokazima svetla, granice su vaseljene, bliske i (kao duša) nepoznate.
Nikola Šindik

VERA STANARČEVIĆ– BIOGRAFIJA
Rođena je u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek vajarstavo. Član ULUS-a i ULUPUDS-a. Bavi se skulpturom, crtežom i dizajnom. Do sada je učestvovala na oko 180 grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu.

Samostalne izložbe:
1986. Galerija Singidunum, Beograd
1987. Dom kulture, Aleksinac
1994. Galerija Stara kapetanija, Zemun
1995. Sportski centar Čigota, Zlatibor
Dom kulture, Novi Pazar
2000. Mala galerija ULUPUDS-a, Beograd
2001. Dom kulture – Galerija Boem, Starčevo
2007. Galerija suvremene umetnosti Smederevo
Galerija SULUJ, Beograd
2008. Dom kulture, Raška
2009. Galerija Stara Kapetanija, Zemun
Galerija ULUS-a, Beograd
2012. Mala galerija ULUPUDS-a, Beograd
2015. Prodajna galerija Beograd, Beograd
Kulturni centar, Gornji Milanovac