АРХИТЕК(С)ТУРА СЕНКЕ
Прошавши кроз Град у Нигдину (своје претходне циклусе радова), Вера уводи мотив лјуди и птица, организованих у чврсте структуре које, тако, наглашавају њихово неприсуство – они постају призвани у постојање преко сенки, које овај пут бивају интегрални део уметничког оваплоћеног исказа, чак, његов носећи, клјучни део. Сада, овом новом ликовном опером, уметник се окреће превасходно сенкама, као примарном простору , где је материјално дело (ограничено параметрима високог заната) хотимичан и сврсисходан повод, са јасним предумишлјајем, да се разигра простор артикулисан изазваним сенкама и, тако, раскрили и (до)дефинише нутрина ликовне металне машине. Простор сенки је променлјив, зависно од мешавине светла (природног и вештачког) и увек тачан и, бар у теорији, бескрајан. Он је истовремено, експлорирана анатомија вајарског предлошка, ритмизована светлосним пулсом, као и бескрај све-мира уметрен у коначност погледа.

Суверена у манипулиацији материјалом, Вера Станарчевић метал (плод землје чије срце је ватра сама) чини лаким, паперјастим, формом му додајући тустост, када сматра да је то потребно. Не либи се да, на први поглед, њен „производ“ може имати и привид декоративног, јер и тада, он артикулише околни простор у наизглед лагану мисао о свеприсутном одсуству. Но, оно што је одлика само великих мајстора, то је да празан простор добије статус носеће масе, који, тако, посебно одређује и фундира скулптурални објекат. Вера то успева, користећи простор са потенцијом бескрајног простирања, који добија статус клјучне равни за читање њене ликовне приповести.
С друге стране, користећи зид галерије као сполјни свет унутрашњег света својих објеката, као екран на коме се емитује „филм“ где зидна скулптура има статус пројектора, уметник цели галеријски простор артикулише у јединствено уметничко дело, ликовни амбијент, заокружен оком посматрача који својим кретањем, променом угла посматрања, „дорађује“ представу у овом јединственом позоришту сенки.
На концу овог сенчења речима, сасвим је јасно – границе Вере Станарчевић, њених сведочења о трагању за доказима светла, границе су васелјене, блиске и (као душа) непознате.
Никола Шиндик

ВЕРА СТАНАРЧЕВИЋ– БИОГРАФИЈА
Рођена је у Београду. Дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду, одсек вајарставо. Члан УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Бави се скулптуром, цртежом и дизајном. До сада је учествовала на око 180 групних изложби у Србији и иностранству.

Самосталне изложбе:
1986. Галерија Сингидунум, Београд
1987. Дом културе, Алексинац
1994. Галерија Стара капетанија, Земун
1995. Спортски центар Чигота, Златибор
Дом културе, Нови Пазар
2000. Мала галерија УЛУПУДС-а, Београд
2001. Дом културе – Галерија Боем, Старчево
2007. Галерија сувремене уметности Смедерево
Галерија СУЛУЈ, Београд
2008. Дом културе, Рашка
2009. Галерија Стара Капетанија, Земун
Галерија УЛУС-а, Београд
2012. Мала галерија УЛУПУДС-а, Београд
2015. Продајна галерија Београд, Београд
Културни центар, Горњи Милановац