Изложбу слика Илузија реалности Александре Кокотовић можете погледати од 21. фебруара до 7. марта у Ликовном салону Културног центра Новог Сада.
ИЛУЗИЈА РЕАЛНОСТИ
Оптичке илузије показују како наш мозак филтрира сензорне стимулусе и уклапа их у конструкцију која за нас „има смисла”.
Неко ће моју слику Брдо из успомена твог дјетињства видјети као брдо изнад Котора, а неко као брдо изнад Женеве. Као што је Joseph Jastrow рекао 1899. године у свом есеју The Mind’s Eye: „Ум иза ока и уха и врхова прстију је тај који их води у прикупљању информација и даје вриједност и ред практиковању чула. Наш размишљајући ум прави смисао од свијета. Он бира нашу перцепцију и попуњава празнине, понекад погрешно.”
Илузија на слици Брдо из успомена твог дјетињства је позната као двосмислени тип. Она може да се перципира као овај или онај пејзаж. Друге илузије се поигравају с нашом перцепцијом релативног облика или величине. Круг може изгледати мањи или већи у зависности од тога шта је око њега, или два идентична облика могу деловати да су различитих величина ако се краћа линија једног облика постави уз дужу линију другог. Затим, неке илузије дјелују на принципу гешталта, људске тежње да попуњава просторе како би се створила организована цјелина, чак и када наш изворни материјал није организован. Постоји и тип илузије у којој долази до блијеђења цијеле слике коју смо једноставно предуго гледали. Наш нос, на примјер, остаје у нашем видном пољу, али се никада не види уколико то свијесно не покушамо.
Али највећа илузија наше реалности почива у нашем несавршеном и некомплетном знању о свијету који нас окружује. Ми смо условљени програмирањем васпитања и едукације од нашег рођења, те имамо потпуно убјеђење на који начин ствари функционишу око нас, у нашем животу.
Прије 500 година људи су имали потпуно другачију перцепцију свијета. Знањем су се сматрале ствари за које ми данас мислимо да су далеко од истине. Да ли су баш сва знања која данас посједујемо и која формирају нас и нашу перцепцију тачна? Сигурно да нису. Али она нас условљавају да свијет видимо кроз њихову призму. Због тога ми и даље живимо у илузији реалности.
АЛЕКСАНДРА КОКОТОВИЋ је визуелна уметница која свој рад изражава кроз сликарство, вајарство, цртеж, графику, перформанс и инсталације. Приредила је 35 самосталних изложби у реномираним институцијама, музејима и галеријама у Сједињеним Америчким Државама, Србији, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, Црној Гори, Хавајима…
Приредила је и самосталне изложбе по позиву на неким од најважнијих фестивала уметности и културе; XXXVII Фестивал „Сарајевска зима“, 69. Културни фестивал „Слово Горчина“ у Стоцу, 70. Интернационални уметнички и културни фестивал „Мостарско љето“, „Љето у музеју“ Хисторијски музеј Босне и Херцеговине у Сарајеву, Европски Дани културне баштине у Народној библиотеци Србије у Београду, Европски Дани културне баштине у Музеју града Неготино у Северној Македонији, „Ноћ музеја“ у Галерији „Лазар Возаревић“ у Сремској Митровици…
Учествовала је на преко 60 групних жирираних изложби у Србији, Литванији, Босни и Херцеговини, Сједињеним Америчким Државама, Пољској, Бугарској, Уједињеним Арапским Емиратима, Албанији, Малдивима, Египту…
У марту 2020. године изабрана је испред Босне и Херцеговине за представницу на Великој међународној изложби ART CONNECTS WOMEN – Each for Equal у Дубаију, на којој је учествовала заједно са сто уметница из сто различитих земаља света. Изложба је одржана у галерији „Arabian Court“ у One&Only Royal Mirage.
Тренутно живи и ствара између две земље, Сједињених Америчких Држава и Србије.
Дипломирала је на Accademia del Lusso. У статусу је самосталног уметника.
Прву интернационалну награду за сликарство добила је с десет година.
Један од пројеката на коме је радила као кустос током 2020/21. године је уметнички концепт Botanica by Art Hotela.
Александрин рад испитује људску егзистенцију и духовност, надахњујући саморефлексију и доводећи у питање друштвене норме на ту тему.
Чланства:
Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС);
Удружење ликовних уметника Босне и Херцеговине (УЛУБИХ);
Уметничко удружење Diversus Visum (DivArt)
Остави коментар