Изложба слика и скулптура Душана Савковића „Није све тако црно“ отворена је у понедељак, 5. фебруара у 20 часова у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада. Изложба ће трајати до 17. фебруара 2018. године.

Душан Савковић спада у ред оних сликара-истраживача који у свом стваралачком раду дотичу различите, често дијаметрално супротне вредности познате и присутне у ликовној уметности, па чак и оне крајности које не бисмо могли да оквалификујемо и сврстамо где припадају у уметности. Вредним и пасионираним радом још током основних студија, Савковић је успео да своје сликарство лиши сумњивих вредности и да при томe искристалише прилично јасну и чисту идеју о смеру у ком ће се кретати. Свој ликовни рад Душан Савковић је засновао на искуствима и резултатима стеченим на завршној години основних студија. Инспирацију и садржај својих слика тражио је у различитим извориштима класичног и модерног сликарства од реалистичког до надреалног, поп артистичког до готово апстрактног, провлачећи кроз читав свој рад наглашену дозу фантастике која негде и представља основну карактеристику читавог његовог опуса. Рад Душана Савковића припада поетици надреализма и фантастике представљeн сликарски кроз Поп-Арт. Теме и садржаје својих радова налази у сновима које на специфичан начин оваплоћује у својим сликама. Савковић нас увлачи у своју слику, у свој недосањани сан са жељом да и сами утонемо у њега. Своју сликарску праксу заснива на научним и филозофским искуствима Фројда и Јунга у жељи да поткрепи и утемељи своје уверење и уметничку поетику.

Проф. Јован Ракиџић

О изложби

У циклусу Није све тако црно покушао сам, кроз своју сликарску интерпретацију, да гледаоцу приближим одређене сегменте живота, поставим питање, али и дам одговор, увучем у свој виртуелни свет приказан апстракованим сведеним сликарством. Подлога скоро сваке слике је црна или сива боја. Прикази реално-нереалних простора, улаза и пролаза наглашених белом бојом понекад воде ка небу, а некад ка унутрашњости земље. Често приказујем лутање по простору у којима се сусрећемо са добро познатим животним и личним ситуацијама. Празни простори на сликама су сви они који настају после Губљења масе људи (слика Losing people), простори напуштени након миграција. Приказима девојака које су често представљене као ловина од стране мушкараца, заправо скрећем пажњу на свеопшту ситуацију односа према женама, као и кретање младих у смислу тескобе живљења. Ненаглашено увек позивам на љубав, са приказима девојке или младића који у јарким тоновима и сценама попут цртаног филма код гледалаца углавном изазивају радосне емоције и сликама дају одређену дозу комичног. Испреплетаним лавиринтима, масама људи, мањим сценама из свакодневног живота, свима препознатљивим реалним предметима који се појављују усамљено заправо саркастично скрећем пажњу и на одређене друштвене токове. Тематика је дневна, али понекад и ванвременска, глобална, универзумска. Игра коју покрећем наглашеном руком представља водиљу и намеру да доминира сликом. Извлачењем предмета из слика и приказивањем кроз скулптуре, позивам да и сами будемо не само гледаоци већ и учесници слика. На овај начин галеријски простор добија још једну посебну визуру, улогу сценско-амбијенталног простора са интеракцијом публике. Слике појашњавају скулптуре, скулптуре обогаћују слике, све заједно сачињава један посебан доживљај. Циљ је заправо да се класична традиционална изложба прикаже на један тродимензионалнији начин.

Душан Савковић-Dukatti

О уметнику

Душан Савковић је рођен 1984. године у Новом Саду. Основне (2011) и мастер (2013) студије на одсеку за сликарство завршио је на Академији уметности у Новом Саду, у класи  професора Јована Ракиџића. Стручно усавршавање за конзерватора-рестауратора слика и археолошке керамике завршио је у Музеју Војводине у Новом Саду 2014. године.

Члан је УЛУС-а и СУЛУВ-а. Има статус слободног уметника.

Реализовао је шест самосталних изложби и учествовао на преко 40 колективних изложби и хуманитарних пројеката у многим градовима Србије.

Добитник је више награда: за цртеж, Новкабел, Нови Сад (2002); за идеју из обликовања материјала Богдан Шупут, Нови Сад (2003); за цртеж, Академија Уметности, Нови Сад (2008). Слике му се налазе у приватним колекцијама, галеријама и другим институцијама у САД-у, Канади, Шведској, Немачкој, Грчкој и широм Србије.

Активни је учесник колонија на подручју Републике Србије и аутор преко хиљаду слика, неколико мурала, икона, фресака, илустрација.

Самосталне изложбе:

2009. „Портрет кроз гримасу“, Академија уметности, Нови Сад

2011. „Девојка из маште“, Галерија Хол, Петроварадинска тврђава, Нови Сад

„Богатство различитости“, Дунавски туристички кластер 21, Основна школа

„22.  август“ , Буковац

2013. „Снови-Нова стварност“, Мултимедијални центар Академија уметности, Нови Сад

„Снови-Нова стварност“, Ликовни салон КЦНС, Нови Сад

2017. „Слике фантазије“, Културни центар Фролунда, Гетеборг, Шведска