Изложба Стојана Миланова „Људи“ биће отворена у понeдељак, 13. маја у 20.00 у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и моћи ће да се погледа до 31. маја.
Сликарство као одбрана
Уметнички говори савременог света распети су између ангажованих и пажљиво усмерених пратилаца пројектних задатака у којима су једино важни проблеми политизоване стварности. Сасвим је јасно да се тако упућени радници савремене уметности временом профилишу у припаднике друштва који критикују појаве које се у њему одигравају. Тада савремена уметност преузима улогу арбитра социјалних феномена и читава активност прелази у домен испланираних агенди. Испрва постављена као обавезно ликовна и високо естетизована, и уметност прошлости била је подређена религијским и другим циљевима али је временом прерасла своје домашаје и проширила поље деловања. У својим оквирима асимиловала је ликовне уметничке дисциплине и означила штафелајно сликарство као превазиђен начин изражавања.
Међутим, да ли је баш тако?
Колико се утицај савремене уметности препознаје у друштву у односу на рафиниране сликарске циклусе, платно и боје, фигурацију и апстракцију, пејзаж и портрет?
Оваква незахвална паралела смешта сликарство у простор последње оазе, скровитог збега што се попут монаштва данас налази на бранику одбране индивидуалности.
Сликарство Стојана Миланова већ готово три деценије гради визуелни свет унутарње рефлексије и ликовности која располаже универзалним језиком и комуницира са свима подједнако. Истрајан у доследном спровођењу сопственог израза, ослоњен на интуицију и ширину богатог колористичког рафинмана, Миланов не престаје да изненађује посматраче специфичним сликарским поступком.
Ако би размишљали о очекиваним мотивима које видимо на његовим платнима, свакако да би се наш интерес зауставио на посебно изграђеној техници којом се умногоме издваја од осталих протагониста српске ликовне сцене. Минијатурна психолошка стања увећана су под микроскопом вишеструке интроспекције у којој се, налик геолошким слојевима, изображава слика састављена од апсолутно чистих ликовних вредности. И потез Стојана Миланова је у служби тих отворених призора свакидашњице. Кроз објектив његове визуре враћамо се на сами почетак смисла креације. Стваралац ослобођен дескрипције и наративног, упућен на лејере без ослонца у видљивом свету, на својој сликарској површини размешта ликове и ведуте, воду и ваздух, под осетљивим попречним пресеком, аналитички тачним и спонтано затеченим приступом у исти час.
У уравнотеженој, рационално постављеној мрежи, слојевитост формира представу обогаћену Светлошћу. Као да је свака од ауторових поставки компонована узгредно, у тренутку проласка недокучивом димензијом коју само посвећеници могу повратити несрећној свакодневници. За сликара слободне воље и неограниченог замаха, Стојана Миланова, знају љубитељи нетакнутих постулата интровертних статуса али и они који поштују звук освећене палете одмереног интензитета. Има у његовим сликама подоста атмосфере далеког Истока, у неограниченој количини забуне, када нисмо сигурни где престаје форма а почиње прозирна сенка. Свака слика је исповест сама по себи, заговор замишљеног ствараоца чије господство још увек проналазимо на полицама помало заборављеног „креденца“ наше сигурности, традиције и склада. Да би означили границе слободе морамо пустити друге да буду још слободнији а трагајући за идеалном сликом постајемо свеснији колико смо далеко од истинске природе и здравог осећаја. И то зна Стојан Миланов, сликајући свој свакодневни повратак слици, упркос надолазећим тенденцијама.
Глобализовани поглед остаће иза наших ојачаних рамена на којима држимо поносно главу као изговор да смо јединствени, знајући да је основни разлог нашег постојања склоност ка лепоти и међусобном разумевању. У том мукотрпном послу, сликарство Стојана Миланова може нам бити повод и искрена утеха оку али и снажан подстицај да будемо што бољи људи.
Др Данило Вуксановић
Стојан Миланов је рођен 1963. године у Београду. Од 1985. године професионално се бави сликарством, члан је УЛУПУДС-а и УЛУС-а, самостални уметник. У тематском смислу, преокупација су му људска фигура, урбани пејзаж и техника уље на платну. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду. Учествовао је више колективних изложби, међународним арт симпозијума и ликовним колонија. Уврштен у издање лексикона „Srpski who is who 2011−2013”, енциклопедијско издање „Succesful people in Serbia”, „Oxford worldwide press 2023”…
Остави коментар