Изложба слика „Свет не разуме уметника“ Жељка Рељића биће отворена у уторак, 9. јула у 19 часова у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Изложба се може погледати до 22. јула.
Сликарски фиделио Жељка Рељића
Уметнички процеси данашњице у светлу утицаја друштвених мрежа и технологије делују у безграничним колима креативних домета. Сликарство се грчевито бори у овој арени, иако одавно упомоћ призива неуметничке поступке и упркос свему, делује попут старог доброг вина. Генерације знају за чувене сликаре из историје, о њима су исписани томови књига и снимљено је мноштво филмова о њиховим животима. Легенде, дакле, паралелно живе и надахњују нове генерације сликара.
Жељко Рељић склон је да своје уметничке афинитете распростире на више различитих трагова. Код њега се преплићу звук, слика и интересантно путовање као својеврсно проматрање животних околности. Синергија ових деловања чини да се уметнички живот осмишљава у слободним замасима боје, фотографије или тона. Све је уједињено са јасним циљем. Да се ухвати пролазно и из њега издвоји доживљено. Медиј изражавања није толико ни битан, важни су покретачки мотиви који обележавају најновије радове Жељка Рељића. На њима гледамо низове хуманоликих кљунастих креатура, који свој израз не дугују ни људима, а ни птицама. У раскораку опредељености што посматрача одводи у егзотичне пределе јужних мора, на дебелим гранама стоје колоритне птице необичне лепоте.
Међу њима има и неколико кловнова које Жељко Рељић исликава слојевито. Они непомично стоје у циркусном углу заборављених мизансцена у трагичним формама исмејане душе. Пеликан је такође усамљен, поносан и стамен, усмерен. Остале птице заправо неодољиво подсећају на масколике скупове тајновитих људи, попут оних из Кјубриковог чувеног филма „Широм отворених очију“, у коме се границе људских обличја само могу назрети. Групе, или мале породице, сви одреда са округлим очима упућују нас у затурене области психолошких платформи, тамо где се изопаченост мири са лепотом.
На Рељићевим платнима омеђени су комплексни односи међу људима баш помоћу животињских представа. Тако се Жељко Рељић сликајући придружује оним баснописцима који су тумачили нас саме, док, слепо загледани у сопствени одраз, нисмо ни приметили колико смо се од самих себе одаљили.
Жељко Рељић је рођен 25.6.1972 у Шапцу. Завршио средњу машинску школу.
Одрастајући на обали Саве, у младости открива љубав према музици тако да данас свира два инструмента. Године 2001. одлази за Беч.
Сликарством се бави од 2008. године у Бечу, где данас има атеље. Живи и ради као самостални сликар, музичар и фотограф, етнограф, љубитељ страрих предмета, бајкер. Као што је и Хемингвеј сматрао да је по дану једноставно видети ствари трезвено и несентиментално, а да је ноћу то скроз друга прича, тако и Жељко добијену инспирацију, углавном ноћу, претаче у слике које су огледало његове душе. Али као и у сваком огледалу и у његовим сликама свако може да види и одраз свога лика, своје жеље, наде и стрепње. Његове мисли, снови и жеље нам, иако су преточени у слике, ипак остају углавном само наговештени, али и недокучиви, сакривени па чак и мистични. Сликајући у свом атељеу, Жељко у моменту настајања сваке слике проживљава катарзу. Ослобађајући се негативних мисли, удаљавајући се од проблема свакодневнице и опуштајући се од напроног радног дана, у стваралачкој екстази његов дух као да се ослобађа од свих овоземаљских стега и постајући слободан, лебдећи у неким, само њему знаним сферама, одлази на нека далека путовања на којима сањари и плете мрежу од сна и јаве.
Инспирацију за своје слике проналази у возњи мотора, бојама пролећа и јесени, у архитектури Венеције и других европских градова, мутној води Саве и Дунава, мирису завичаја као и у релакс и медитативној музици коју приватно слуша, уз коју ствара.
Маја 2013. постаје члан удружења ликовних стваралаца Шапца.
Марта 2014. постаје члан удружења „Ликум“ Нови Сад.
Марта 2015. постаје члан Удружења „Круг“ Шабац.
Јуна 2014. постаје члан Фото-савеза Србије – Шабачка фотографска задруга – Шабац.
Остави коментар