Изложба „Свете жене“ ауторке Марије Вукосављевић биће отворена у понедељак, 17. јуна у 20 часова у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада. Изложба се може погледати сваког радног дана од 10 до 20 часова и трајаће до 28. јуна.

СВЕТЕ ЖЕНЕ

„Ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим, него добрим дјелима, као што приличи женама које се привољаше богопоштовању“ (1. Тим. 2, 9 – 10).

Жена има велику силу, како у врлини тако и у пороку. Она је погубила Авесалама; она је погубила Амнона; намеравала је да погуби Јова. Али она је и избавила Навала од смрти; спасила је цео народ. Тако су Дебора и Јудита показале одважност мушкараца – војсковођа. Такве су биле и многе друге жене. Зато апостол Павле и говори: „Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа?“ (1. Кор. 7, 16).

„И назва Адам жену своју Живот, јер је она мајка свих живих. И створи Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине кожне и обуче их. И рече Бог: Гле, Адам поста као један од нас” (Пост. 3,20-4,7).

„Кожне хаљине“ по тумачењима Светих Отаца представљају подсетник на пад човеков, јер пре пада Адам и Ева су живели наги и нису познавали стид. Одећа је симбол стида иако у данашње време поприма улогу средства за показивање највеће таштине.

У Посланици апостола Павла Римљанима постоји учење према којем васцела творевина „уздише“, јер је покорена „таштини“, односно пропадљивости (трулежности), која се у свету појавила због човекове гордости.

Изложене иконе су рађене у техници веза на рециклираним материјалима који су некада управо били део одеће жена које су на одређен начин одбациле старог човека и огрнуле се хаљинама врлине и добрих дела. Одбачени свилени костими, кошуље и хаљине сада попримају нови облик и уместо некадашње световне добијају духовну улогу. Тако и жене које су их носиле некада, уживајући у својој таштини, сада воде потпуно нове животе, као хришћанке, монахиње, игуманије, а неке граде свој пут и даље у свету, само са новим духовним тежњама. Те хаљине напуњене различитим енергијама кроз иконолошку представу се и саме трансформишу и добијају нове духовне садржаје.

„Ви који се у име Христа крстисте, у Христа се обукосте.”

МАРИЈА ВУКОСАВЉЕВИЋ

Рођена је 1979. године у Ваљеву. Дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду. Члан је УЛУПУДС-а.

Реализовала је бројне пројекте у везу, међу којима су:  плаштанице у црквама Св. Јована (Пауне), Успења Пресвете Богородице (Младеновац), Св. Саве и у Саборној цркви (Нови Сад); у манастирима Св. Нектарија, (Егина), Хиландар и Лелић; у Владичанском двору (Крушевац); владичански трон и орлеци у Манастиру Градац; покров у Цркви Христовог Васкрсења (Јерусалим); као и многе друге плаштанице, иконе, одежде у Грчкој и Руској цркви.

САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ:

2017. „Саламандра саламандра“, Галерија Чедомир Крстић, Пирот

2017. „Саламандра саламандра“, Центар за културу Гроцка

2017. „Невидљива борба“, Народни музеј Ваљев

2017. „Саламандра саламандра“, Културни центар Новог Сада

2016. Галерија Градац, Рашка

2016. Таписерије и слике, Цзк. Св. Стефан Деспот, Деспотовац

2013. „12 соба – 10 самосталних изложби / Арт маркет, Кућа краља Петра, Београд