Изложба графика Татјане Мартицки „Отисак наранџастог“ биће отворена у среду 27. априла у 19 часова у Малом ликовном салону и уз прописане мере заштите моћи ће да се погледа до 15. маја.

Серија графика настала током вишегодишњег истраживања, заокружена под називом Отисак наранџастог, представља резултат рада усмерен на питања пејзажа као теме у уметности у контексту савремених промишљања о природи и нашег односа према њој, као и истраживања у оквиру саме графике, њених изражајних могућности и потенцијала. Мотив локалног аграрног пејзажа постављен је као место конфликта – као носилац амбивалентних доживљаја предела као интимног простора за интроспекцију, родног краја и оранице као битног привредног чиниоца, али и загађеног, исцрпљеног земљишта и пространства ограничене биљне разноврсности и изузетно ниске стопе пошумљености. Како је идејна концепција заснована на освешћивању личних осцилирајућих мисли и потреба – за животном, бујном и здравом околином и свести о њеној артифицијености и функционалности, тако се и у визуелном смислу бележи настојање да се та контрадикторност реализује кроз примену одговарајућег индивидуалног ликовног језика и различитих, алтернативних приступа изради графичких матрица.

Овде примењен графички поступак заснива се на комбиновању техника дубоке и високе штампе с акцентом на експерименталном процесу обраде графичких матрица. Реч је о матрицама насталим од делова одбачених металних објеката пронађених на отпадима секундарних сировина које су рециклажом и даљом интервенцијом добиле ново значење и употребну вредност. Штампањем деформација изазваних корозијом и разним механичким оштећењима остварују се моменти случајног и неочекиваног, уносећи спонтаност у иначе контролисан процес рада специфичан за графику. На тај начин, артикулација сировости металне плоче, али и задржавање њених особености значајно усмеравају даљи ток рада чинећи га динамичнијим и пружајући могућност откривања нових ликовних квалитета.

Оно што наранџасто у називу означава јесте својеврсна метафора бунта и антагонизма према природној околини властитог боравка и одрастања. Пејзаж овде представља белешку потраге за инспиративним и атрактивним моментима пронађеним у природи, постављајући се као антипод пољопривредном пределу као вештачкој творевини геометријски издељених парцела. Овој функционалној социоекономској улози природе супротстављена је визија пејзажа фантазије којим се бележе тренуци ћудљивости и опирања наметнутој униформисаности. Разбијањем строге геометријске схеме дифузним распростирањем светлости и боје, тежиште је стављено на широку и јарку колористичку палету, с посебним акцентом на тоновима наранџасте. Идеја је да вибрантан и готово надреалан колорит измести приказани пејзаж из његове уобичајене палете, где је наранџаста као боја озарења и виталности уједно и метафора чежње за виталном природном околином већег биљног диверзитета.

                                  Татјана Мартицки

Татјана Мартицки (Нови Сад, 1996)

Завршила је Средњу школу за дизајн „Богдан Шупут”. Основне академске студије, модул Графика, завршила 2019. године на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Анице Радошевић Бабић, а мастер академске студије завршила је 2021. године на истом модулу. Од 2020. године је члан Савеза удружења ликовних уметника Војводине (СУЛУВ). До сада је свој рад приказала самостално и на преко 60 групних изложби у земљи и иностранству. Учесница је више радионица и пројеката, а по позиву је учествовала на неколико графичких ликовних колонија (Смедерево, Богданци у Северној Македонији). Од 2022. године чланица је волонтерског тима галерије Шок Задруга.