У Јеванђељу по магарцу може се препознати Аћинова наклоњеност према неким већ стваралачки артикулисаним и доминантним темама из претходних књига прича, попут љубави и смрти, путовања и књижевности. Но, осим ових колико индивидуално поетичких толико и универзалних, присутне су и оне постмодерно специфичне теме, попут изгубљених или апокрифних рукописа, паралелних светова, борхесовских лавирината, зачудних односа између историје и савремености, имагинације и стварности, односно проблем текстуалности света и живота. Разврстана у четири поглавља, књига својим поднасловом наговештава да су то „приче о ситним светим тренуцима“. Но читалац ће убрзо схватити да се „свето“ у Аћиновом речнику не може тако лако одвојити од парадоксалних или ироничних ефеката, те да оно, уколико има везе са религиозном или етичком, још више има са оном естетском и текстуалном димензијом. (Ђорђе Деспић)

Јовица Аћин, рођен 1946. у Зрењанину. Пише песме, кратке приче и есеје, преводи с немачког, француског и енглеског. Објављене књиге прича: Дуге сенке кратких сенки, 1991; Уништити после моје смрти, 1993; Лептиров сановник, 1996; Неземаљске појаве, 1999; Лебдећи објекти, 2002; Ко хоће да воли, мора да умре, 2002; Мали еротски речник српског језика, 2003; Дневник изгнане душе, 2005; Прочитано у твојим очима, 2006; Ушће океана и друге приче, 2011.