У студији Двобој као књижевни мотив Јован Попов, професор, преводилац, теоретичар и књижевни критичар, развејао је сваку методолошку сумњу у целисходност сличних путовања кроз светску књижевност и историју. Испративши двобој као мотив и тему, од Илијаде, преко народних и средњовековних епова, витешких романа, класицистичке драме и прозе руског и француског реализма, до романа Џозефа Конрада и Томаса Мана, аутор није остао у ексклузивном окружју књижевности (мада питање развоја жанровских и других литерарних особености овде није занемарено), већ је захватио и проблематику историје морала и општих погледа на свет људских заједница у различитим раздобљима и епохама. Ако је веровати Иви Андрићу, који каже да је у легендама и причама права историја човечанства, онда ћемо делиће ове „праве” историје свакако испратити у Поповљевој студији о двобоју. 

Горана Раичевић

Јован Попов (1962) је професор опште књижевности и теорије књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. До сада је објавио књиге: Ослобођени читалац. Огледи о теорији и пракси чи тања, 1993; Класицистичка поетика романа, 2001; Читања неизвесности. Огледи из компаратистике, 2006. Један је од аутора Прегледног речника компаратистичке терминологије у књиевности и култури, 2011. Превео је десетак књига са француског језика, између осталих дела Корнеја, Расина, Пулеа, Тодорова. Добитник је награда Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу (2006) и најбољи превод (2003).