У прози савремених бугарских приповедача, чија поједина дела имају леп одјек и у заграничју, огледа се данашњи бугарски живот у свој својој распршености и противречности, настао у лавиринту транзиционих времена у којима се, слично као и у другим јужнословенским литературама, формира симболичка визија аутсајдера као антихероја. На делу је, судећи по најпровокативнијим причама написаним у Бугарској на размеђу старог и новог века, естетизована представа о малим људима који се, таман као и њихови преци у доба комунизма, не сналазе у животу ма како он био постављен. Човеку је, изгледа, тесно у сваком времену, свеједно на који му се начин нуди могућност и слика неке будуће среће, која, наравно, никада не долази. И ту се, изгледа, ништа не може: свака утопија кад-тад постане напорна и тегобна свакодневица. Управо о томе пишу и савремени бугарски писци, што се сасвим лепо и добро види и у причама из ове књиге. (Михајло Пантић)која је махала из воза