У оквиру програма Ледена тишина у организацији Културног центра Новог Сада у сарадњи са библиотеком Матице српске и Exlibris друштвом Војводине, а поводом обележавања 76 година од Новосадске рације, у Ликовном салону биће отворена изложба плаката под називом „Заборављени визионар“ о  графичару, сликару и писцу Миленку Д. Ђурићу, аутора Олгице Стефановић и Војислава Радовановића. Изложба ће бити отворена 23. јануара у 20 сати, а присутнима ће се обратити Душан Салатић и Олгица Стефановић из  друштва Екслибриса Војводине, док ће изложбу отворити помоћник директора КЦНС-а Сунчица Марковић.

Миленко Д. Ђурић, српски графичар, сликар и стручни писац, рођен је у Земуну 29. јула 1894. године од оца Душана и мајке Милисаве, рођене Бркић. Интересовање за сликарство је добио кроз рад Стеве Тодоровића, историјског и црквеног сликара, док је израђивао слике за цркву у Товарнику. Након завршене основне школе у Товарнику, уписује гимназију у Сремским Карловцима, а потом Обртну школу у Загребу од 1906. до 1910. године. Студирао је на Умјетничкој школи у Загребу од 1910. до 1914. године и на Краљевској академији у Прагу уз подршку општине Петроварадин. Након повратка у Загреб, 1918. године, почиње да ради као професор графике и декоративног сликарства на Обртној школи, а касније и у II реалној гимназији. У графичким техникама и акварелу урадио је неколико циклуса у реалистичком маниру са истанчаним запажањима и уравнотеженим компоновањем. Радио је библијске мотиве, пејзаже, ведуте старог Загреба и Рима. За православне цркве је сликао иконе, фреске и ликове владара. Самостално је излагао у Загребу, Осијеку, Сремској Митровици, Новом Саду, Београду, Риму, Венецији, Фиренци, Прагу… Излагао је на преко 50 колективних изложби широм света. Године 1926. на изложби XV Esposizione internazionale di belle artidellacita di Fiume добио је златну медаљу за аквареле и графику. У периоду од 1920. до 1924. године пропутовао је Немачку, Италију и Чешку. Оснивач је првог друштва графичара Колегиј југословенских умјетника – графичара. Писао је студије о графичкој уметности. Уређивао је алманах за сликарство, графику и скулптуру „Графичка уметност“ (од 1921. године „Умјетност“), а од 1923. године „Графичку ревију“, у којој су претежно били заступљени прикази с подручја графичке уметности. Писао је песме, чланке из историје уметности, културне историје, о хрватским, српским, чешким и словачким уметницима, као и књиге о графичким и сликарским техникама и технологијама. Како се наводи у књизи Илије Мамузића „Захаријe Орфелин – стваратељ и страдатељ“, Миленка Ђурића су убиле усташе у јануару 1945. године.