„1+1“

Јозеф Клаћик и Алена Клаћикова

Ликовни пројекат „1+1“ заступа намере двају уметника, који су повезани, не само заједничком замисли, сензибилитетом, медијем изражавања, већ и оном интимнијом и снажнијом везом- породичним односом оца и кћери, који је као такав одражен у њиховом стваралаштву. Центар занимања овог пројекта јесте управо тај однос сагледан у полју ликовног израза, односно међусобног кореспондирања дела ових двају аутора, од којих је један у позном добу свог стваралаштва, док је други на самом његовом почетку.

Установлјен и сигуран израз Јозефа Клаћика овај пут ћемо сагледати у његовим апстрактним формама које су представлјене на тродимензионалним платнима, које ће се тако заденути у сферу између слике и скулптуре. Чистота његових смирених, а опет динамичних композиција истиче се наглашеном геометризованом поделом изломлјених колористичких форми које уједно представлјају континуитет, као и дисконтинуитет строгих и чврстих белих линија. Ове линије, готово стално присутне у познијем стваралаштву, јесу везивно ткиво ликовних елемената у истом, као и смернице које воде посматрачево око креирајући динамику и дешавање унутар дела. Истанчани смисао за форму је испраћен сликарским сензибилитетом који је у овим делима доживео свој потпуни процват. Ове „Форме“ како их он назива, су резултат дугогодишњег истраживања у медију сликарства и шире гледано вајарства, те као такве приказују сталоженост и суверену, давно остварену уметничку интенцију.

Алена Клаћикова такође врши своје прве апстрактне покушаје, те су њена дела тако отворена за интерпретацију: могу се посматрати као цртежи на платну, док са друге стране могу бити уважени и као слике. Приказујући слободне форме главоликог облика сасвим фронтално, она задржава додир са реалношћу, оставлјајући алузију на портрет и на тај начин отвара полје питања о индивидуалности, грађењу идентитета, која су свакако од великог значаја у данашњем друштву. Клаћикова у својим цртачко-сликарским покушајима приказује колективну младалачку тежњу за самоизградњом, самопотврђивањем и самоистицањем. Нјен израз свакако да има додира са очевим, што је нарочито видно, ако сагледамо слободу израза као и његову сведеност, иновативан приступ приказивања форме, флуидност у делу… Она својим снажним, брзим потезима четке инсистира на непосредности израза, хватајући моменте сопствене, унутрашње борбе. Ова дела, иако настала под неминовним утицајем старијег мајстора, представлјају целину за себе, како су се лагано еманциповала и успела да изразе сопствену самосталност.

„1+1“

ЈОЗЕФ КЛАЋИК, сликар, графичар, мултимедијални уметник је рођен 1949. године у Старој Пазови. Завршио је школу за примењену уметност „Богдан Шупут“ 1969. у Новом Саду. Уписује Академију ликовних уметности 1970. у Братислави где стиче титулу магистра 1976. После завршетка студија радио као ликовно-графички уредник у редакцији Обзор и Хлас Људу у Новом Саду, а касније је радио као професор на Академији ликовних уметности у Новом Саду. Излагао је на око хилјаду колективних и 26 самосталних изложби у землји и иностранству. На студијским путовањима био је у Италији, Шпанији, Француској, Холандији, Белгији, Немачкој, Шведској, Данској, Полјској, Аустрији и Чешкој. Добитник је 16 признатих награда код куће и у иностранству и члан је ликовних уметника Војводине и Србије, асоцијације словачких графичара и удружења књижевника Војводине.

АЛЕНА КЛАЋИКОВА је рођена 1991. године у Новом Саду. Завршила је основне студије на Академији уметности у Новом Саду, катедри за графику, у класи Анице Радошевић, 2014. године. Исте године уписује мастер студије и завршава их 2016. Поред графике, интензивно се бави сликарством и цртежом. Члан је СУЛУВ-а од 2015. године. Приредила је три самосталне изложбе у Новом Саду и Новом Бечеју, а учествовала је на преко тридесет колективних изложби у землји и иностранству. Добитник је више награда за постигнут успех у оквиру студија, као и треће Сенфелдер награде за изузетна остварења из области литографије у Немачкој.