У разговору учествују:
Владимир Т. Јокановић
Добривоје Станојевић
Дивна Бјелић
Први писац афоризама био Хипократ и тада је афоризам значио кратко медицинско упутство за превенцију и одржавање човековог здравља. Већина научника се слаже са тим податком. Оно што је посве ново јесте то да је у овој књизи на основу позивања на стручне анализе теоретичара медицине Филипа Кавријана, али и правника и политичара Балтазара Аламоса закључено да афоризам није никада напустио медицинско поље него да се и сада бави здрављем, указујући на друштвене поремећаје, болести и патологију, а не на здравље појединца као што је то било у доба Хипократа.
Наравно, афоризам је у међувремену постао и кратки књижевни рефлексивни облик, а по теорији Ивана Фохта афоризам је тоталан и јединствен спој уметности и филозофије. У овој научној књизи афоризам се проучава из социо-културног, политиколошког, књижевно-теоријског и медицинског угла.
Ово је прва теоријска књига о афоризму у Србији.
О аутору
Дивна Бјелић је завршила Педагошку академију у Новом Саду и Учитељски факултет у Сомбору а магистрирала је на Факултету политичких наука у Београду (Катедра за социологију културе, комуникологију и новинарство).
Објављене књиге:
Земља без рама, записи и песме, Stylos, Нови Сад, 1995; Сан господина Н, проза, Прометеј, Нови Сад; Глас српски, Бања Лука, 1998; Љубавни хепиенд, збирка поезије, Знамење, Нови Сад, 2003; Писмо за Христифора (размажена држава), роман, Вукова задужбина, 2010.
Члан je Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и почасни члан Друштва књижевника Београда.
Остави коментар