Изложба „Сећај се заувек: Александар Тишма“ ауторке Мирјане Фрау Гардиновачки и организаторке Милене Граовац биће отворена у уторак, 16. јануара, у Ликовном салону КЦНС у 19.00 часова и моћи ће да се погледа до 30. јануара. Изложба је прилагођена слепим и слабовидим особама. 

„Сећај се заувек: Александар Тишма“ је мултимедијално-документарна изложба организована у оквиру Манифестације „Ледена тишина“ поводом стогодишњице рођења Александра Тишме, једног од најзначајнијих писаца 20. и 21. века, са изузетном рецепцијом у светској књижевности.

Двонедељни програм увеличаће и следећи програми:

16. јануар 2024.

10.00‒13.00

Друштво књижевника Војводине

Браће Рибникар 5, Нови Сад

Откривање мурала Александра Тишме

Аутор мурала: Угљеша Цолић, академски сликар

17. јануар 2024.

19.00

Биоскоп Културног центра Новог Сада

„Живот је леп“, пројекција играног филма

21.00

„Трагови црне девојке“, пројекција играног филма

24. јануар 2024.

19.00

Клуб „Трибина младих“ КЦНС

Јавни час књижевности

Зло се не гуши ћутањем

Предавач: др Ружа Перуновић

25. јануар 2024.

19.30

Српско народно позориште

Сцена „Пера Добриновић“

„Употреба човека“

Редитељ: Борис Лијешевић
Према роману Александра Тишме
Копродукција: Нови тврђава театар, Новосадско позориште (Ujvideki Szinhaz), Будва град театар, East West центар Сарајево

26. јануар 2024.

19.00

Дигитални омладински центар

Војводе путника 1, Нови Сад

Читалачки клуб: „Употреба човека“ Александра Тишме

Модератор: мср Владимир Папић

29. јануар 2024.

Ликовни салон КЦНС

Радионица др Гордане Тодорић

Јеврејство, коме је и сâм рођењем припадао са мајчине стране, и Холокауст доминантне су теме у приповеткама и романима Александра Тишме. То су дела са којима је писац доживео свој књижевни врхунац и која су овенчана бројним наградама. Управо су дела која тематизују немиле догађаје са новосадских улица 1942, где се као доминантне јављају теме зла у „цивилизованом” човеку и свету – преведена на 22 светска језика, чиме је Тишма постао цењен и читан и ван српског и југословенског културног простора, и којима је Нови Сад, као град у ком је Тишма провео најдужи период свог живота, стекао славу мултикултуралног простора који је однеговао еминентног књижевника.

Фото: приватна архива Андреја Тишме

О ауторки изложбе:

Мирјана Фрау Гардиновачки рођена је у Новом Саду 1987. године. Дипломирала је на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду, на ком је за време постдипломских студија основала и уређивала студентски онлајн часопис „Међутим“ – часопис за књижевност, уметност, културу и цивилизацијска питања. Пише поезију, прозу, књижевну критику и есеје. Лауреат је 32. Фестивала младих песника у Зајечару 2016. године, где јој је у мају 2017. године објављена поетска збирка „Пуј, пике“ за коју је рецензију и поговор писао један од најутицајнијих савремених песника – Дејан Алексић. Добитник је Награде „Јанош Сивери“ (2011) и Награде „Михаило Ковач“ (2012) за кратку причу у конкуренцији аутора до 35 година. Објављује у књижевној периодици („Летопис Матице српске“, „Поља“, „Градина“…) и на веб-порталима. Поезија јој је превођена на немачки, румунски, мађарски и русински језик, те објављивана у зборницима и антологијама („Зборник савремене лирике Нови Сад – Темишвар“ (Culegerea din lirica contemporană Novi Sad-Timișoara), зборник на румунском језику „Нови духовни мост“ (Punte Spirituală Nouă), зборник „Поезија народу“, антологија „Песници Новог Сада“, антологија „Невидљива зебра: новосадска женска поезија“). Уврштена је у избор репрезентативних стваралаца новосадске књижевне сцене у оквиру специјалног издања часописа за теорију и књижевност „Поља“ објављеног на немачком језику у сврху промоције српске књижевности на Међународним сајмовима књига у Лајпцигу, Бечу и Франкфурту. Члан је Друштва новосадских књижевника. Вишегодишњи је сарадник Културног центра Новог Сада у организацији и реализацији Међународног фестивала прозе „Прозефест“. Идејни је творац и модератор циклуса књижевних сусрета „КЦНС књигомат“.

Покровитељи изложбе:

Xiaomi Србија, Dr. Techno, Епархија сремска, Издавачка кућа „Академска књига”