Мултимедијални програм у организацији Завода за културу Војводине:

Понедељак, 03. децембар 2018. године у 18 часова

Клуб „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада

• Премијерна пројекција документарног филма „Повратак коренима“ о стваралаштву сликара Предрага Пеђе Ђаковића у режији Ненада Оњеновића – продукција Завода за културу Војводине, 2018. године;
• Промоција монографије „Пеђа ефемерис једног цртежа“ у издању Завода за културу Војводине, 2018. године;
• Свечано отварање изложбе „Ефемерис једног цртежа“ Предрага Пеђе Ђаковића.

У програму учествују:

мр Смиљана Влајић, директор Завода за културу Војводине и сликар Предраг Пеђа Ђаковић.

Завод за културу Војводине организује мултимедијални програм посвећен сликару Предрагу Пеђи Ђаковићу. Монографијом о њему и документарним филмом снимљеним о његовом стваралаштву, те новом изложбом која је пред новосадском публиком, свеобухватно ће бити представљено целокупно дело Предрага Пеђе Ђаковића које је остварио током пуне три деценије уметничког рада и чија се уметничка дела налазе данас у многим значајним колекцијама широм света.

Након више од тридесет година стваралаштва, сликар Предраг Пеђа Ђаковић, који живи и ради у Прагу, враћа се у Нови Сад. Његова богата сликарска каријера почела је још у детињству, фасцинацијом линија и цртежа. Дипломирао је сликарство у класи професора Сопка на Ликовној академији у Прагу, на одсеку за монументално сликарство. Ђаковић је још 1989. године, као студент, излагао на групној изложби у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић у Београду, поводом 600 година од Косовске битке. Излагао је у Прагу, Бостону, Лос Анђелесу, Њујорку, Минхену, Амстердаму, Лондону, а слике су му заступљене у колекцијама широм света: Caplan колекција у Паризу, Bernštajnova колекција у Чикагу, Bvlgarieva колекција у Њујорку, Max Burger колекција у Швајцарској и свакако најчувенија, Danijel Katz у Лондону.

Његово сликарство је разгранато на више циклуса међусобно сродних, у историзованој и културолошки одабраној тематици, којима су заједнички драматична и сигурна цртачка линија и иновативан колористички приступ. Посебно место у опусу овог уметника заузимају слике и цртежи посвећени страдалничким подвизима српске војске у Првом светском рату. Голгота српских историјских збивања, херојско и надљудско, али и жртва као цивилизацијски узус – извори су који покрећу Ђаковића и смештају његов сликарско-цртачки ангажман између традиционалних вредности и савременог тренутка.

О монографији „Пеђа – ефемерис једног цртежа“

Монографија „Ефемерис једног цртежа“ састоји се, између осталог, и од аутобиографског текста Предрага Пеђе Ђаковића у којем уметник на упечатљив начин открива суштину своје сликарске поетике. Веома значајно поглавље ове књиге је „Пчелојављење“ коју чине Ђаковићеве илустрације за књигу професора светске књижевности др Миодрага Радовића, који је, нажалост, 26. јула ове године преминуо у Новом Саду. Њихова међусобна преписка о заједничком раду на књизи, пасажи о пчелама и везама књижевника и научника кроз историју светске и наше књижевности и цивилизације са пчелама, од Еразма Ротердамског, Овидија, Николе Тесле, Шекспира, Гетеа, Бранка Радичевића и Лазе Костића, открића професора Радовића и умеће илустровања уметника, доприносе да управо ово поглавље буде откривалачко за проучаваоце поетике настанка уметничких дела.

О уметнику

Пеђа Ђаковић је рођен 1964. године у Дервенти (Југославија). Средњу школу  је завршио у Београду када је почео да похађа часове цртања у чувеној Шуматовачкој улици код Сергеја Јовановића. Завршио је Ликовну академију у Прагу где су му предавали познати професори: Коталик старији и млађи, Чепалак, Турек, Тороњ, Поспишил и други. Самостално је излагао у Југославији, Чехословачкој, Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Холандији, Шпанији, Енглеској и Црној Гори. Учествовао је на бројним изложбама у свету.

Његова дела се налазе у значајним уметничким колекцијама широм света. Паралелно се успешно бави и музиком. Живи и ради у Прагу.

Награде:

Предраг Пеђа Ђаковић добитник је више награда за свој рад: „Терезин” – главна награда (1986); награда Академије ликовних уметности у Прагу (1988); Специјална награда за сликарство прашке Академије уметности – „Масарик” (1995), Награда „Салвадор Дали” за сликарство (1996); Награда за сликарство Европског круга Франца Кафке (1997).