Културни центар из Новог Сада објавио је недавно Томашевићев нови роман „Нико, нигде”. Радња романа обухвата протекли век. Судбине двају протагониста, оца и сина, указују на извесно огледање једне у другој, на трагично понављање синовљевог животописа у правцу сличног животног пута каквог је имао његов отац. Време у коме се догађа приповест првог протагонисте је период између Првог светског рата до краја Другог светског рата, а време које се односи на причу сина је доба после Другог светског рата, све до краја 20. века. Обојица протагониста, иначе амбициозни и даровити људи, завршавају свој живот у анонимности (безимености), као метафори једног бекетовског Нико-човека, на симболичком безместном Нигде. (из Политике, Зоран Радисављевић)

Бошко Томашевић (1947, Бечеј), песник, теоретичар књижевности, есејист и књижевни критичар, Члан је аустријског и француског ПЕН-а и Француског друштва писаца (СГДЛ). Живи у Бечу.

Објављене књиге песама (избор): План повратка (1996), Лето мога језика (2002), Нигде (2002), Нова узалудност (2005), Плодови похода (2008), Песме од липовог и багремовог дрвета (2008), Архив (2009), Изабране песме (први и други том 2012, 2013), Ведро знање о поразима (2015), Заборав који постајемо (2015). Књиге студија (избор): Песништво, књижевна теорија, егзистенција (2003), Галилејевска поетика (2004), Огледи о књижевној теорији (2011), Против књижевне теорије (2011), Мишљење писања (2011), Књига о Ренеу Шару (2015). Роман: Закаснели извештај једној академији (2004).