Махмуд Дервиш се својим првим збиркама прославио као „песник отпора“. Ноћ изгнанства, тренутак када је његово детињство насилно прекинуто и када је изгубио дом, остаће централно место у његовом животу и у његовој поезији. У првим збиркама, када је свест о томе тек провалила у поезију, стихови бујају немиром и снагом носећи собом романтизам. Најбоље дело „песника отпора“ ће остати песма „Лична карта“ и Палестинци ће до краја Дервишевог живота очекивати бар још једну такву песму да њоме опет, за кратко, одахну. У другој половини свог стваралаштва, изван ових ужих националних оквира, он пише поезију за сваког човека, а будући заокупљен питањем смрти, изузетно слави тренутак и све оне фине мале ствари на које не пада светло у тмини свакодневице. Махмуд Дервиш је један од ретких арапских песника на чијим поетским вечерима, и у двадесет првом веку, никада нема довољно места за сву његову публику. (Татјана Ботић)

Махмуд Дервиш (1941, Ал Бирва, Палестина – 2008, Хјустон, САД), најпризнатији је палестински песник у свету. После средње школе се прикључио Комунистичкој партији Израела и почео да пише песме за левичарске часописе. Земљу је напустио седамдесетих да би студирао у бившем Совјетском Савезу, а потом је путовао у Египат и Либан. Ова палестинска културна икона, чији су радови преведени на преко 20 језика, добио је бројне међународне награде. У својим делима описивао је борбу свог народа за независност и критиковао како израелску окупацију тако и палестинско руководство. Снови о државности и стално инсистирање на палестинском националном идентитету могу се видети од његове прве збирке песама Птица без крила (1960). Многе његове касније песме су укомпоноване и веома су популарне у арапском свету. Током своје каријере објавио је 8 књига прозе и 21 збирку песама, а последња Траг лептира штампана је 2008. године.