Павле Миленковић (1964) је студирао право и социологију на Универзитету у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду. Магистарску тезу под називом „О могућностима социолошке историографије: школа Анала“ одбранио је 2000. године, а докторску дисертацију „Улога и значај авангардних покрета и идеја у формирању друштвеног знања у Србији између два светска рата“ је одбранио 2007. године.

Ради у звању професора на Одсеку за социологију Филозофског факултета у Новом Саду.

Објављене књиге:

Интимна проза, Ниш: Градина, 1997.; Школа Анала. Огледи о социолошкој историографији, Нови Сад, Stilos, 2004; Мишел Фуко 1926-1984-2004. Хрестоматија (приредили П. Миленковић и Д. Маринковић), Нови Сад, Војвођанска социолошка асоцијација, 2005; Историјска социологија. Социолошка хрестоматија (приредио, предговор написао и прилозима опремио), Нови Сад, Mediteran Pablishing, 2009; Увод у социологију српског надреализма, Нови Сад: Mediteran Pablishing, 2012.

Преводи: Мишел Фуко: Друга места (превод са француског), у: Павле Миленковић, Душан Маринковић (приредили), Фуко 1926-1984-2004. Хрестоматија, Војвођанска социолошка асоцијација, Нови Сад, 2005; Жак Ле Гоф: Нова историја (превод са француског), у: Павле Миленковић (приредио), Историјска социологија. Социолошка хрестоматија, Нови Сад: Mediterran Publishing (2009).