Владиславине пјесме говоре о обичним стварима на један лијеп и необичан начин. Њена поезија заробљава читатеља од самог почетка, увлачи се под кожу и тјера на поновно читање. Пјесме су то о свакодневним стварима, осјећајне, али без патетике, снажне и упечатљиве, жестоке, а опет њежне, без обзира на то пише ли о пријатељству, љубави, осамљености, страсти, међуљудским односима…Те пјесме које миришу на дјетињство и младост испричане су увјерљивим, осебујним казивањем, изнимне стилске и жанровске врсноће, којем не недостаје специфични хумор. Поједине обитељске ситуације, пријатељски односи, особне дилеме и размишљања описани су с лакоћом и богатством стихова. Дјечја заиграност смјењује се с озбиљним темама. Ова збирка једноставно заводи читатеља. Она нуди много, гарантира читатељски ужитак, те отвара бројне интерпретативне путање, како бих рекао да сам критичар. Када бих се послужио рјечником мојих јунака, рекао бих да су пјесме добре у три пичке материне. (Др Иво Баленовић)

Владислава Војновић рођена је 24. јуна 1965. у Белој Цркви у Банату, у Србији (тада Југославији). Основну и пола средње школе завршила је у родном граду, а другу половину средње школе и драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, као и још нешто специјалистичких и магистарских студија. Објавила је збирке: Женске јуначке песме (2002) и Ловац на гриње (2007) и роман Принц од папира (2008), по којем је написала сценарио и продуцирала истоимени целовечерњи филм за децу. Написала је и објавила мноштво филмских критика, есеја, песама, прича и разних других текстова или предложака за визуелно уобличавање. У Љубљани јој се, под псеудонимом Искра Игнис, играју драме Колумбово јаје и Шеф шефица. Удата је, има кћерку и две, а можда и три мачке. Са породицом живи у Земуну.
Добила награду „Биљана Јовановић“ Српског књижевног друштва за 2010 годину.