Сибиновић је у свом (нашем) добу у којем је новац егзистенцијално мерило, технологија естетичко мерило, игра парадигма херојског а критика стварање топ-листе (не)књижевних квалитета и друштвених утицаја своје песништво сачувао од тих пречица и богаза, терора патернализације, атрибута јефтине сентименталности и митолошке матрице створене од пачворака националних прича, испричаних поетиком медијског упрошћавања и банализације. Зато је књижевна биографија песника Ђорђа Д. Сибиновића више дефинисана поетском одисејом и идентитетом вере у поезију него идеологијом стварности и друштвених норми, овдашњих. Или, једноставније речено, најближа је дефиницији Јосифа Бродског који каже да су „биографије песника као биографије птица“. Њихови основни подаци се препознају у њиховом звуку, метру, рими… Акустичност метафоре оцртава путању песникову прецизније од овоземаљских показатеља. (Петар В. Арбутина)
Ђорђе Д. Сибиновић родио се 1964. године у Шапцу. Написао је књиге поезије: Престо (1994), Плодови (1998), Нешто поверљиво (2004), Насеље белих кућа (2012), Хиљаду карактера (2013) и Речник Поезије (2013). За књигу Насеље белих кућа добио је Награду „Мирослав Антић“ (2013), за Речник поезије Награду Вукове задужбине за уметност, а за Хиљаду карактера Награду „Мајевички вијенац“ у Републици Српској. Живи у Београду.