Кроз историју човечанства, црна је представљала различите, неретко супротстављене идеје: ауторитет и понизност, богатство и сиромаштво, побуну и конформизам. Црна је боја ништавила, мистерија, традиционализма, професионалности, модернизма, елеганције, моћи, свирепости, зла, туге.
Црна се може дефинисати као визуелна импресија која настаје у оку када до њега не допире светлост. Ова боја / не-боја је резултат потпуне апсорпције или одсуства светлости.
Најстарији сачувани цртежи рађени људском руком су рађени црном бојом.
Усмереност ка црном у Красовим радовима, не представља нужно ништавило и/или негативне конотације. Пре је у питању контемплација у једном пољу тишине, сећања, тренутак самоизмештања и сагледавања сопственог животног искуства, са једне специфичне тачке гледишта. 
У том смислу овај црни циклус, који стоји као посебан и јединствен у Красовом стваралачком опусу, представља терапеутско средство. У питању је једна дубоко самоспознајна апстракција. И поред поигравања са узорима: Оутреноир концепт Пјера Сулажа, изложба Црни простор Милована де Стил Марковића из 1983. године и чак ремини-сценције на позне радове Ада Рајнхарда, у питању је једна изразита уметничка индиви-дуалност. Радови пружају и јесу својеврсно духовно и психолошко очишћење кроз драму црног и игру са црном.
Различити нивои значења и тумачења су доведени до крајњих граница артикулације. Ликовни израз је минимализован, а црна боја дата као афирмација потенцијала самог уметничког дела.
Интегрална ситуација сваког појединачног рада са вишеструкошћу појавног и својом целовитошћу, не искључује својства предметности. Често је назив дела смерница ка тума-чењу и формалном читању сваког рада понаособ. Промишљање дела ипак није једно-димензионално, асоцијације су личне, а њихове комбинације бескрајне. Искуствено тематски моменат је присутан, интегрално везан са ликовном темом радова и не ограничава посматрачев доживљај дела. Напротив, утире пут слојевитости симбола, метафора и тумачења, дубоко личних и субјективних.
У Красовим радовима нема монотоније. Изложена дела, посматрана под одго-варајућим осветљењем и углом, откривају текстуре и хроматско богатство, захтевајући по-сматрање у кретању и тако стварајући код посматрача један кинетички доживљај слике (термин преузет од Леонида Шејке). Изложена дела Петра Краса захтевају посвећеност и време посматрача.
Свет Красових радова поред појавног и очигледног, нуди и дубље значење. Сваки елеменат делâ, ма какве реминисценције будио на конкретном и доживљеном плану, представља симбол једне више стварности, којој сви људи припадају. 
Нађа Мандић

БИОГРАФИЈА-ПЕТАР КРАС
Рођен је 1968. године. На Факултету ликовних уметности у Ексу у Прованси (Л’ Éцоле супéриеуре д’Арт д’Аиx), Француска завршио сновне студије ликовних уметности 1991. године. Члан је УЛУС-а од 1992.
Живи и ради у Београду, Ресник.

www.petarkras.com