Васа Павковић, београдски књижевни критичар, добар познавалац стваралаштва Славољуба Марковића, рекао је за њега да је мајстор дескрипције, који препушта реченицу на крлежијански начин без зареза у описивању истинитих догађаја од секвенци са југа до Вуковара из перспективе енциклопедизма, који није користио 12 боја ради одвајања ликова, али је зато користио фонтове и типове слова ради издвајања ликова. Реалиста је каже Павковић за Марковића, са добрим односом фикције и приче, препознатљив по јединствености, који сем слика историје је и широка епска душа. Његове књиге издате у три наслова 1982, 2007. и 2012. као и романескни опис у 4 руке са Радомирем Стојановићем – Рупљанцем, из Алексинца, кратке блиске везе и одјеци на крају књиге, која се одликује електронским форматима и линковима – везама, простора Леванта, Балкана и Србије, који је доспео у средиште пажње генералног читатељства, који је нејасан због несклада између насловне стране, на којој је фотографија уметничког вајарског дела у металу Вукашина Миловића, професора Факултета примењене уметности у Београду, одштампаног на 260 страна, уместо на 500, јер је користио разне фонтове и слова, око 15, јер је лингвистичка вајевина, великог промишљања историје, са ликом Иваном Палмотићем из 146 и неке године, из старе Рагузе, писац за елитнији слој читалаштва, писао и приповедао онако како је он хтео, сада на крају каријере, са тоталитетом смисла, огромног знања, лирски је писао, хроничар, прави стваралац, описане свађе, туче, убиства, силовање на 4-5 страна, никад испод књижевног укуса, са наглашеном лирском прозом, са односом историје и приче, о моћи и немоћи, писано мета језиком, неконкретан, херметичан, који подстиче на читање, нема ко то може, једино Срдић… Слика историје о три главна лика, а има их 5-6, наших савременика, снагом нарације хтео је да створи роман, али има елемената проширења романа, па је употребљен израз надроман да би се створила, скренула пажња.

СЛАВОЉУБ МАРКОВИЋ (1952, Јаковље код Алексинца), пише поезију и прозу. Уређује часопис Прича.
Књиге песама:
Киша из језика (1994)
Пробуди ме да се играм (2009)

Романи:
Градиво (1993)
Пројекат (коаутор Р. Рупљанац, 1994)
Досада усвојених речника (1995)
Дрво у дворишту (1997)
Значења и протезе (1998)
Паралелна библиотека (2000)
Зидине Рапијане (2009)

Књиге приповедака:
Пловно стање историје (1982)
Црни мак у снегу (2004)
Бизнис, рат, порнографија (2007)
Филм и остали римејкови (2008)
Истиснуто из живота (2012)