„Оливера Неделјковић одлично је изабрала жанр за своје причице, мисли, дијалоге, слике, анегдоте, пејзаже, будући да песма у прози прихвата готово све. У већини је начинила визуелни и семантички рез и другим, мањим пасусом понудила коментар, разраду или обрт оног првог, тако и формално сугеришући драмске елементе нарације и сликовности. Нјене слике су богате и необичне, а неки анегдотски прикази дочарани динамично као у цртаном филму. Кроз читав рукопис проведена је симболика речи, причања и преношења реченог као повереног. Сазнавање света детета праћено је мајчиним обнавлјањем наученог, а осетну синкопу узрокује удео исконске невиности, која се у суштини никада не може изнова досегнути.“ (из поговора Соње Веселиновић)

Оливера (Вуксановић) Недељковић (1973, Чачак), дипломирала је на Групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности на Филозофском факултету у Нишу.
Објавила је следеће књиге:
Водени цвет (1996, поезија),
Прибор за читање (2002, поезија),
Сувласници белине (2006, поезија),
Причино дете (2013, приче за децу).
За књигу Причино дете добила је Награду „Момчило Тешић“.
Ради као библиотекар у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у Чачку.