Позоришна представа „У агонији“, коју је према тексту Мирослава Крлеже на сцену поставила Ана Ђорђевић, а у којој играју Марија Вицковић, Радован Вујовић и Вучић Перовић биће изведена у среду, 29. јануара са почетком у 19 часова у Великој сали Културног центра Новог Сада. Улазнице се могу купити на свим продајним местима Гигстикса по цени од 800 динара.

О представи:

„Цјелокупни књижевни опус Мирослава Крлеже, нарочито онај између два рата, одувијек је функционирао као узбудљив спој добре литературе, енциклопедијског академизма и лијевог политичког ангажмана. Негдје на рубу тог главног тока испуњеног социјалним драмама, политичким превратима и лутањима интелектуалаца, од „Глембајевих“ и „Галиције“ до „Баладе“ и „Заставе“, смјештен је комад „У агонији“, написан 1928. и допуњен тридесет година касније. Првобитни комад је, додуше, одисао бојама свога немирног времена, али је на позорницама врло често доживљаван као мелодрама с трагичним крајем. Зато су се у тумачењима јунака ове горке сентименталне приче у јужнославенским театрима смјењивали великани тог глумишта, од Вике Подгорске и Дубравка Дујшина, преко Марије Црнобори и Стеве Жигона, до Вање Драха, Ене Беговић и многих других. И бриљантна изведба овог комада у Загребу прије годину дана (Нела Коцсис, Озрен Грабарић и Дарко Стазић) била је фокусирана на трагичну љубав Лауре Ленбацх, која се није могла изборити с алкохолизмом банкротираног мужа и невјерством некарактерног љубавника.

Након ове хваљене и награђиване изведбе, нову инсценацију Крлежине драме, испуњену другачијом поетиком и необичним редатељским рукописом, гледали смо у независној продукцији ових дана у Београду. Представа не започиње уобичајено, свађом брачног пара Ленбацх, у тренутку када Аустроугарске монархије више нема и када су припадници аристокрације одједном морали зарађивати крух којекако и сналазити се у новим увјетима. У београдској представи читавог тог првог чина нема; детронизирани Ленбацх већ је извршио самоубојство, а Лаура, још умрљана мужевљевом крвљу, покушава с адвокатом Крижовцем, човјеком којег заиста и до краја воли, некако изаћи из те животне ноћне море. Битно за представу је да редатељица Ана Ђорђевић тај комад није видјела као ‘епску причу једне љубави’, него као драму ‘у зору сувременог доба какво данас знамо’. Дволичност, цинизам и поквареност адвоката Крижовца, који новцем и утјецајем може купити све, чак и властиту министарску фотељу, а љубав једне жене бацити под ноге, образац је друштвеног процеса ‘модернизације’ који је започет након Првог свјетског рата и чију зрелу фазу гледамо управо сада. Данашња подређеност људи капиталу и неискреним односима у јавном и приватном животу само су најекстремнији одраз онога што се зачело управо тада, и то је био мотивацијски окидач за ову изведбу. Или, како каже редатељица Ђорђевић: „Кроз интензиван сукоб мушкарца и жене, у представи пратимо процес постепеног схватања лажи у којој модерни човек живи и процес демистификације принципа по којем функционише друштво у целини.“

Када схвати сву лаж своје интимне и егзистенцијалне ситуације, Лаура се не убија патетично и мелодраматски, како је замислио Крлежа, него с два прецизна метка устрјељује Крижовца, како би се на некој дубљој равни ослободила окова који су јој уништили живот. Двоје протагониста – Марија Вицковић као Лаура и Радован Вујовић као Крижовец – уз свесрдну помоћ Дијане Диклић, сураднице за специфични крлежијански говор, увјерљиво су одиграли тај однос, балансирајући рубом између интимне драме и суморне слике времена које долази. Томе су на индиректан начин служиле и Крлежине дидаскалије – описи радње и расположења ликова, које је на дискретан начин изговарао трећи протагонист, Бранко Цвејић, наратор/инспектор у овој представи. Закључно, оваква изведба комада „У агонији“ није нас жељела увући у љубавну драму из некадашњега грађанског салона, него нас извући на позицију свједока једног времена, чијој завршној фази управо присуствујемо.“

НАГРАДЕ
Награда за најбољег младог глумца: Радован Вујовић – за улогу Ивана Крижовца.
Крлежин комплексни језик, те амбициозност, дволичност и цинизам његовог доктора Ивана Крижовца материјализују се у игри Радована Вујовића. Вујовић је своју глумачку игру почео сведено и контролисано, да би до краја представе прошао трансформацију до разулареног, изопаченог адвоката ван контроле, који покушава по сваку цену да сачува сопствене привилегије.