„Централни мотив моје слике је човек, окружен аутентичним урбаним миљеом – дијаболичан и располућен, између урбане потрошачке животиње и духовног бића, често жртва властитог простора, духовних и менталних пројекција; као последица тог дуализма сама слика је одређена контрастима светло/мрачно, вертикала/хоризонтала, еротично/безоблично, природно/ синтетичко. Моја слика је покушај да овековечим исечак једног тренутка, обележен личним избором пролазности. Не преписујем стварност, већ, као неми сведок, предочавам да је, у мору сличних, без могућности комуникације, човек бескрајно сам. Намера ми је била да створим слику јасне психолошке конструкције, у којој ће и посматрач, ван слике, имати осећај да учествује у призору изражене алијенизације – посматрајући, често, женску фигуру, окренуту леђима, заустављену сјајем излога, као опомињуће нејасно сећање на изгубљени рај, као последице модног диктата и технолошке зависности. Ове модерне Венере и Саломе, у пословним комплетима и џинсу, подсећају на праобразац о неутаживој жеђи за идеалним и на Теофрастове речи да је лепота нема превара“ (Аутор)

Биографија – РАДОВАН ЈОКИЋ

Рођен је 1962. године у Црвенки. Дипломирао на Академији уметности у Новом Саду, одсек сликарство (1994). Самостално излаже од 1986. године. Учествовао на многим групним изложбама у земљи и иностранству. Живи и ради у Новом Саду. Самосталне изложбе: Нови Сад, Кајзерслаутерн, Хајделберг, Београд, Врбас, Кула, Свети Стефан, Бар, Подгорица, Суботица, Париз, Бечићи, Вршац, Сент Гален, Сомбор. Награде: Прва награда, Јесењи салон, Врбас (1989); Прва награда Галерије Атријум, Београд (1994); Награда Универзитета у Новом Саду за остварене врхунске резултате у домену уметности, Нови Сад (1994); Прва награда тематске изложбе Никола Тесла, Зрењанин (1995).