Селимир Радуловић je рођен 1953. године на Цетињу.

Објавио je пет песничких књига: Последњи, дани (Градска библиотека Жарко Зрењанин, 1986), Сан о празнини (Књижевна заједница Новог Сада,1993), У сјенку улазим, оче (Време књиге, Београд, 1995), О тајни ризничара свих суза (Народна књига, Београд, 2005) Снови светог путника (Прометеј, Нови Сад, 2009), књиге изабраних песама: По лицу ноћи (Просвета, Београд, 1996,1997), Књига очева (Прометеј, Орфеус, Нови Сад, 2004), Где Богy се надах (Народна књига, Београд, 2006), Извештај из земље живих (СНВ, Подгорица, 2009), Светло из очеве колибе (Граматик, Београд, 2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (Рад, Београд, 1999), Kao мирни u светли весник (Прометеј, Нови Сад, 2008), Песма с острва сирочади (Нолит, 2010).

Аутор je пет антологија/хрестоматија: Панорама савременог песништва у Војводини (1985), Сметње на везама (1988), Антологија савременог песништва у Bojвoдинu (1990), Антологија Бећковић (2009), Златни век српског песништва 1910-2010 (2010) и књиге књижевно-критичких текстова Повој u чланци (1987).

За свој књижевни рад добио je Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, награду Прољетног сајма књига у Бањалуци, „Теодор Павловић“ и Вукову награду.

Од 1990. до 1992. био je секретар Покрајинског фонда културе.

Од 1992. до 1997. био je директор Културног центра Новог Сада.

Од 1997 до 2000. био je председник Друштва књижевника Војводине.

Од 2001. г. je главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус.

Од 2012. године је директор Стеријиног позорја.

Живи у Новом Саду.