Састављен из три целине, како му и име говори, роман комбинује технику приповедања булајићевског партизанског авантуристичког жанра (петпарачког чак, посебно што је прича зачињена сценама секса које као да су стигле из лоших еротских филмова) коју је Журић усвојио у својој лагунашкој фази са новим, рекао бих, у позитивном смислу, безобразним обрачуном са књижевним естаблишментом. Управо у том критичком спрдању са оним што се назива књижевном сценом лежи квалитет овог романа. (Владимир Арсенић)

Вуле Журић је рођен у Сарајеву 1969. До сада је објавио књиге прича: Умри мушки (1991), Двије године хладноће (1995), У кревету са Мадоном (1998), Валцери и сношаји (2001), Муљин руж (2003) и Катеначо (2011); романе: Благи дани затим Прођу (2001), Ринфуз (2003), Тигреро (2005), Црне ћурке и друга књига црних ћурки (2006), Мртве браве (2008), Народњакова смрт (2009) и Недеља пацова (2010). Аутор је радио-драма: Омча од хартије, посвећене животу и смрти Боре Станковића, Човек без перипетија, посвећене Милану Ракићу, Острво Ускоковић, посвећене Милутину Ускоковићу, Црни глас за белу хартију, посвећене Емануилу Јанковићу и Бранин орфеуум у Зунзариној палати, посвећене Брани Цветковићу. Драме су у продукцији Драмског програма Радио Београда емитоване на радио-таласима Јавног сервиса. Коаутор је и сценарија за дипломски филм Милоша Ајдиновића Мртав чувек штуца. Журићеве приче превођене су и на немачки, пољски, словеначки, француски, португалски, шпански, енглески, мађарски и италијански, на коме је 2003. објављен избор његових прича под насловом Stassera a mezzogiorno (Вечерас у подне, Edizzioni Tagete). Живи у Панчеву, где води многе књижевне програме, афирмишући и најмлађе панчевачке ауторе.