Мало је збирки (рецентних, а не изабраних) прича у опусу било којег писца, у којима нема приметних квалитативних осцилација. Томе није сасвим побегла ни Телесна стража, но ипак, ради се о претежно веома доброј прози, језички „набријаној“, баш тестостеронској и естрогенској, свакако ћирићевској, а опет уз разумну дозу чирићизама. За разматрање и (не)слагање те трошење и уживање јесте, за пропуштање никако није. (Теофил Панчић)

Зоран Ћирић (Ниш, 1962), српски приповедач, романсијер, есејиста и песник. Добитник најпрестижније награде у српској књижевности – „НИН-ове награде“, која се додељује за најбољи роман године. Ову награду је добио за роман Хобо (2001), док је његов први роман, Прислушкивање (1999), био у најужем избору за исту награду. Такође је добитник награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у 2002. години, као и награда „Борислав Пекић“ и „Бранко Радичевић“. Упркос култном статусу и контроверзним реакцијама које његово дело изазива у већем делу културног естаблишмента – или можда баш због тога! – многе његове прозне књиге су доживеле више издања, а поједини наслови су задобили статус бестселера.
Књиге прича: Златна декада (1992), Нишвил (1994, 2002), Калибар 23 за специјалисту (1995, 2002), Зен Србијана (1997, 2003), Вулваши (1998), Одбрана градова (1998), Кажи мами (1999), Старинска ствар (2001), Gang Of Four (2005), Тврда љубав (2006), Солидно срце (2008), Телесна стража (2010)
Романи: Прислушкивање (1999, 2000, 2002), Хобо (2001,2002, 2007), Смрт у Ел Пасу (2003), Сливник (2004), Ноћ свих светих (2009)
Књига поп-есеја: Дивља хорда /забелешке млађег покварењака (2007)
Књиге поезије: Рио Браво (1990), Remix (1991), Wax-wax (1992), Тајни живот у Србији (1995), Пост (1996), Песме о занатима (1997)
Књига – „каталог спонзора“ Магични гето (1995), коаутор Златко Ристић Паја.
Аутор је бројних есеја из области популарне културе које је у периоду 1990-91. објављивао у тадашњем водећем југословенском поп-часопису „Ритам“. Још у раним деведесетим у најширим књижевним круговима је добио титулу „српски Буковски“, а и данас га често означавају као „родоначелника рокенрол књижевности у Србији“.
Преко стотину његових колумни је објављено у магазинима „НИН“, „Плаyбоy“, „Европа“, „Стандард“, „Репортер“, „Време забаве“… као и у дневним листовима „Политика“ и „Данас“.
Једини интернационални џез фестивал у Нишу носи име по наслову његове књиге приповедака НИШВИЛ.
По мотивима из његових прича и романа урађене су три радио драме и једна позоришна представа.