Tрибина „Михајло Пупин – великан старог и новог света„, биће одржана у четвртак 26. априла у 19 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је Милован Балабан, историчар.

На трибини ће бити речи о једном од најзначајнијој личности српске нације. Пупин је кренуо путем којима су многи кретали у модерној српској историји. Отишао је у “Нови свет” као младић и могао да понуди само свој потенцијал. Тада су у “Новом свету” такви људи колико толико бивали препознати, што је Пупину, уз његов таленат, марљивост и упорност (особине које је добио у свом детињству, у кругу српске традиционалне породице и задруге) донело непоновљив успех. Успех који практично нико од наших људи није постигао у великом свету.

За Пупина може да се каже да је остајући Србин био и Американац што је специфичност и привилегија само ретких, вољом снажних и духом великих људи. Учествујући у најсложенијим и најповерљивијим научним пројектима америчке државе (нарочито током Првог светског рата) Пупин је са истом, или још снажнијом ангажованошћу, био заузет својом нацијом и помоћи истој у сваком погледу. Српска удружења, која су била темељ очувања српског идентитета, су углавном његово дело и плод научниковог ангажовања. Помоћ Србима у отаџбини била је његова константна, стратешка и планска делатност, а помоћ новоствореној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током Версајске конференције реалност, изузетно значајна за решавање спорних питања и реализовања интереса југословенске делегације  у Версају.

На трибини ће бити речи о Пупину који је имао јак утицај у најелитнијим структурама америчког друштва, укључујући и самог председника Вудроа Вилсона. Тај утицај је користио да помогне свом народу, који није заборављао ни у тренуцима највеће светске славе, што је све последица заветне, православне основе васпитања који је добио као дете у Идвору. Ово га чини, као можда јединог Србина, равноправним становником два света (и старог и новог, феномен који ће посебно бити апострофиран на трибини), човеком који је због своје психолошке и духовне стабилности црпио само добро из свог специфичног положаја, како за своју нову отаџбину тако и за свој вековима страдални народ.