Tрибина „Начертаније Илије Гарашанина – великосрпски или југословенски национални програм?“, биће одржана у среду, 12. јуна у 19 часовa у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Срђан Граовац, историчар.

Најзначајнији  политички спис Илије Гарашанина остао је непознат европским политичарима све до осамдесетих година XIX века, а Србији до 1888. године када је Милан Милићевић кратким текстом у „Поменику“ упознао српску јавност са постојањем „Начертанија“, а сам садржај је објављен тек 1906.године. Овај програм није сачуван у оригиналу, остала су само два преписа и оба се налазе под заштитом у оквиру фондова Народне библиотеке Србије. Такође, постојао је и трећи, сачињен руком Миленка Вукићевића  који је „Начертаније“ објавио у делу под називом „Програм спољне политике Илије Гарашанина на концу“. Оригинал „Начертанија“ налазио се у поседу кнеза Александра Карађорђевића и чуван је у његовој архиви, али се том докумету губи сваки траг после 1906. године. Ниједан документ, нити спис није пробудио велику пажњу као „Начертаније“ Илије Гарашанина. У вези са овим докуметом водиле су се, а и данас се воде велике расправе. Историчар и учесник Сарајевског атентата, Васо Чубриловић, давно је написао да су Гарашанинова запажања „била тако оштра, закључци тако дубоки и свестрани, да их се српска политика држала све до 1918. године“. У самом проучавању и анализи „Начертанија“ највећи допринос понудио је наш историчар Драгослав Страњаковић. Сам Илија Гарашанин казивао је Јовану Мариновићу „…да ће га судбина српских крајева интересовати докле год је жив…“. Ове речи указују колико је Гарашанин непрестано размишљао о будућности српског народа и његовог уједињења у једну државу. Најбоље сведочанство његове замисли о тој држави дао нам је у „Начертанију“. Међутим, о којој држави је сањао Илија Гарашанин и какав је заправо карактер самог „Начертанија“? Да бисмо били у прилици да на исправан и свеобухватан начин разумемо природу документа, те његов садржај, потребно је да факте и фактицитете у вези са „Начертанијем“ одвојимо од различитих политикантских и идеолошких митова и предубеђења о истом. Тек онда, бићемо у прилици да одговоримо на питање, коју је то „државу препоручио Илија Гарашанин“ – „Велику Србију или Југославију“, а можда и ништа од овога?! Недоумице и природа документа представљаће тему разговора на предстојећој трибини у Културном центру Новог Сада.