Tрибина „Српско–бугарски рат 1885. године – узроци историјског неспоразума“, биће одржана у понедељак, 08. априла у 19 часовa у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Срђан Граовац, историчар.

„Штета коју нам је он учинио, састојала се у томе, што је наш добар глас био упропашћен. Цео свет је држао да ми имамо већу и бољу војску него Бугари и кад су нас Бугари, на опште изненађење, тукли, то се тумачило исто толико нашим кукавичлуком колико њиховим јунаштвом. Болесна страшљивост краља Миланa залепила се, у неку руку, за цео српски народ, као да је то наша национална особина. Иако смо ми били неистрошен сељачки народ, који зацело није патио од сувише културе, о нама се говорило као о једном народу који је стао да се квари и да се измеће, чим је окусио прве ‘плодове цивилизације’. Ми смо изгледали мекушци, не само за културне напоре Западне Европе, него неспособни чак и за оно војевање које је балканским народима лежало у крви. У очима Европе, ми смо изгубили сваки војни, па с њиме и сваки политички значај. Међу балканским народима ми смо се срозали на последње место. На прво место уздигли су се Бугари. Они су важили за највећу војну силу на Балкану; Бугарска, то је била мала Пруска, која је имала пре а и после да наметне своју превласт целом полуострву. Рђаво мишљење које се у Европи створило о нама, утицало је неповољно и на нас саме. Ми смо стали сумњати о својој властитој вредности… Сливница, која нам је убила веру у нас саме, била је једна од оних војних недаћа које су много штетније својим даљим моралним последицама, него непосредним политичким губицима…“

Цитирајући Јована Ристића, ове речи записао је Слободан Јовановић и исте су се односиле на трагични оружани сукоб између Србије и Бугарске, тј. на краткотрајни рат из 1885. године који је, показало се, умногоме условио изразито међунационално и међудржавно неповерење између две балканске државе и народа у деценијама које су уследиле. Српско-бугарски рат из 1885. године до сада је, у приличној мери, али не и у потпуности, била маргинализована тема у српској историографији. Међутим, иста је веома значајна за свеобухватно разумевање свих потоњих историјских стања и процеса који су пратили „живот Балкана“ у наредних готово век и по од почетка и свршетка поменутог рата. Из којих разлога је избио рат између Бугарске и Србије, која је била улога српског краља Милана, Аустроугарске, Велике Британије, Русије и других чинилаца ондашње „европске политичке сцене“ у „историјској свађи“ Срба и Бугара, покушаћемо да откријемо у оквиру предстојећих разговора на „Трибини младих“ Културног центра Новог Сада.