Tрибина „У почетку беху Ћирило и Методије“ биће одржана у среду, 27. фебруара у 19 часовa, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је Милован Балабан, историчар, а гост трибине биће Николина Тутуш, мастер професор књижевности и језика и докторант српске књижевности.

Словенски апостоли и Еванђелисти, браћа солунска Ћирило и Методије, својим мисионарством почели су свеобухватни рад на увођењу словенских народа у Хришћанство, али и у духовно-културолошко-цивилизацијску сферу Византије, односно православног царства Ромеја. Дакле они су весници и кроз њих су Словени призвани у хришћанску породицу народа, библијски речено на свадбу царевог сина, односно самог Христа. Бројна и маестрално осмишљена мисија цариградске цркве, инспирисана пре свих патријархом Фотијем, променила је трајно Словене и представљала почетак њиховог, пре свега духовног преображаја, али и основ за касније формирање народа у оквиру помесних православних цркава.

Смисао мисионарског рада, оличен у крајњем циљу добијања аутокефалије за словенске народе и области у оквиру јединствене васељенске цркве, јасно је пројектован и био уочљив од старта рада словенских апостола. То је могла да спроведе само византијска црква (Цариградска патријаршија) ојачана након иконоборачке кризе, пошто је изашла као победник у сукобу са државом коју су предствљали иконоборачки цареви. Иако је и оправослављена држава у овом духовном пројекту имала своју улогу, треба истаћи да је из црквених кругова и из црквеног модела размишљања и поимања света проистекла ова мисија.

Рад словенских Евангелиста има сва обележја каснијих православних мисија, што ће бити апострофирано на трибини. Прво формирање писма за Словене, затим превођење Светог писма и богослужбених књига, потом оспособљавање ученика из редова локалног становништва за мисионарску и свештеничку делатност и на крају организовање народа или појединих области у аутономне црквене заједнице, наравно догматски и органски везане за васељенску цркву. Ово последње је крајњи циљ делатности што је остварено у каснијим вековима, код Срба у XIII веку делатношћу Светог Саве.

Како је рад солунске браће био сложен и захтевао, савременим речником речено –  мултидисциплинаран приступ, који је подразумевао познавање богословља, филологије, менталитета и обичаја словенски народа и др, тему треба обрадити са више аспеката. Услед тога гост на трибини биће Николина Тутуш, мастер професор књижевности и језика и докторанд српске књижевности, која ће обрадити филолошке аспекте рада солунских апостола.