Tрибина „Значај духовног капитала Византије за савременог човека“ биће одржана у четвртак, 27. децембра у 19 часовa, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је Милован Балабан, историчар.

Византијска империја је можда најаутентичнија царевина у светској историји. Опстала после пада Западног римског царства као преображено Источно, са новооснованим, оправослављеним Константинопољем, империја је преживела и сачувала континуитет римског државног уређења и универзализма. Но, обогаћена хришћанским поимањем света она је била у наредном миленијуму носилац хришћанске идеје преображаја света, улоге коју је као легитимни наследник целокупне империје требала да испуни ослањајући се на традиционална римска схватања о легитимитету римске империје и изабраности Ромеја.

Целокупна историја Византије је прича о православној идеји Ромеја, њеном практиковању, усавршавању, ширењу и лепоти. Читајући ову историју видимо да је царство било јако и имало смисла док су Ромеји испуњавали своју историјску и духовну мисију. И обрнуто, да су стагнирали и пропадали када су одступали од ове идеје и поводили се за страним идејним и духовним конструктима који су временом били све јачи и разорнији у империји Ромеја, те на крају одиграли судбоносну улогу у пропасти некада блиставе царевине.

Но, огромна културна заоставштина Византије остала је будућим поколењима укључујући и савремени свет и савременог човека. Штавише може се рећи, без имало претеривања, да је Византија непоновљив цивилизацијски феномен, јединствена по томе колики је утицај оставила на потоња времена и чији се утицај осећа и данас у читавој светској цивилизацији. Државно устројство, правни систем, култура и нарочито духовност (на шта ће се највише обратити пажња на трибини) које нам је византијска цивилизација оставила су насушна потреба савременог човека. Византијски утицај је, природно, најснажнији у православним земљама, које и чине један заокружени цивилизацијски, културолошки и диховни круг у чијем је центру византијска цивилизација. Колико читав свет, а нарочито православни народи користе византијску, нарочито духовну баштину покушаће да одговори трибина.