Неоромантичарске тенденције и штимунг у поезији Драгослава Дедовића можда никада нису биле израженије но у новом одабиру песама, под насловом Усијање. Чежња и меланхолија, страст и свест о смрти, са незаобилазним одјекивањем стихова и кључних речи Црњанскових циклуса „Нове сенке“ и „Стихови улице“, у овој збирци доминирају над Дедовићевим промишљањем живота након рата, егзила, памћења, специфичних хронотопа. Мање наративна, мање дискурзивна, једноставнија по изразу, ова се поезија ипак и даље гради на поларизацијама карактеристичним за Дедовића: ја и ти, мушко и женско, Север и Југ, присуство и одсуство… Песник настоји да пренесе управо то поуздање које обострана жеља доноси мушкарцу и жени, те ишчезавање, бледило свега осталог пред моћи чулности. Тактилни свет влада овом књигом, а њеним језиком метафоре додира. (Соња Веселиновић)

Драгослав Дедовић (1963, Земун), након студија журналистике у Сарајеву радио је као новинар за различите медије и похађао постдипломске студије социологије културе у Београду. Од 1992. живи у Немачкој, где је магистрирао на интердисциплинарним Европским студијама у Ахену. Тренутно ради као главни уредник Програма на српском РТВ Дојче веле. Објавио је песничке књиге: Изађимо у поље (1988), Циркус Европа (1990),Von edlen Mördern und gedungenen Humanisten  (О племенитим убицама и најмљеним хуманистима)(1997, двојезично), Каwасаки за Wукмана Дедоwитсцха (2001), Цафе Суматра (2005), Динарски Буда (2008), За клавир и диџериду (2010, изабране и нове песме) и Глориа мунди (2013). Више пута награђиван, између осталог на „Слову Горчина“ (1988) Годишњом наградом за најбољу књигу Друштва писаца БиХ (2005), „Печатом вароши сремскокарловачке“ (2012) као и стипендијским боравцима немачких књижевних институција. Есеје и аналитичке текстове објављује и на немачком, преводи са немачког и на немачки, а његови књижевни текстови су преведени на више језика. Заступљен је у више антологија босанскохерцеговачког и српског песништва.