Рад Велимира Андрејевића обухвата многе ликовне дисциплине и неретко не постоји јасно дефинисана граница која би на кристално прецизан начин могла да жанровски или технички дефинише његов целокупни опус радова. Његово стваралаштво обухвата како радове из традиционалне ликовне сфере (цртеж, слика) тако и радове из сфере видеа, инсталације и дигиталне уметности. Но, имајући све то у виду, нагласак Велимировог стваралаштва је свакако пре свега у домену графичког дизајна.

Графички дизајн је креативни процес који као своју основну компоненту има однос клијент -дизајнер и чији је основни циљ да преноси/саопштава конкретну поруку циљаној публици, другим речима ради се о професионално уметничкој дисциплини која се фокусира на визуелну комуникацију и презентацију идеја. Управо у овим фундаменталним поставкама механизма графичког дизајна се налази главна идеја и мотив настанка серије

“Пејзажи” Велимира Андрејевића. Претходно споменути механизам Велимир свесно и са намером уништава, он представља полазну тачку пута који нас води у дијаметрално супротан правац свих претпоставки везаних за графички дизајн. Утилитарност као основни постулат графичког дизајна не постоји, конкретне поруке не постоје, политичко друштвена ангажованост не постоји, клијент не постоји.

За Велимира Андрејевића пејзаж (као тематска целина и као избор ликовног мотива) представља савршену платформу за поруку која није везана за одређени производ или услугу него је везана за потенцијал слободног израза графичког дизајна. Целокупна серија “Пејзажи” је изведена у оквиру Л’арт Поур Л’арт доктрине што даје још већи акценат и додатно истиче Велимирову идеју о потенцијалу саопштавања независних идеја у овој прилично утилитарној уметничкој дисциплини. У крајњој инстанци мора се истакнути да је сама природа Л’арт Поур Л’арт приступа у директном конфликту са утилитарном природом графичког дизајна што даје дубљу димензију и шири смисао Велимирове серије “Пејзажи”.
“Пејзажи” је циклус радова који се бави приказом простора, могућностима пејзажа као дисциплине, поигравањем елемената који чине пејзаж, и можда најважније, који истиче концепт слободе и независности.

(Александар Матијевић)