Мала планинска насеобина постаје место на којем се нижу злочин за злочином. Јањина Душејко, некад градитељка мостова, сада чуварка околних кућа, изучавалац астрологије, њен ћутљиви и педантни сусед Матога, бивши ученик Дизјо, пасионирани преводилац Блејкове поезије, Добра Вест, продавачица у радњи половне гардеробе која сањари о студијама – представници су добровољних изгнаника од света отуђеног од природе. Насупрот њима стоје репрезентанти власти, друштво конципирано на католичкој култури, људи назначени навиком перцепцијске лењости, комфором одсуства размишљања. У таквом пејзажу ловачке чеке промећу се у куле осматрачнице концентрационих логора, а месо убијених животиња сугестивно прераста у апокалиптичну слику кише крви, и Јањина Душејко поставља једноставно, дубоко питање: зашто живимо у свету у ком је зло тако општеприсутно и природно, и зашто не можемо да нађемо аргументе за то због чега не треба убијати да бисмо јели? Овај филозофско-еколошки манифест и уједно морални трилер чита се у једом даху, држи у напетости, и на осебујан начин прераста у протест против званичне нарације према којој смо дивља врста којој је у генима то да убијањем доказује своју надмоћ. (Милица Маркић)

Олга Токарчук (Olga Tokarczuk; 1962, Сулехов, Пољска) спада у ред најистакнутијих савремених пољских прозаиста и есејиста. Психолог је по професији. Објављена дела: Градови у огледалима (1989, поезија); У потрази за Књигом (1993, роман); Ерна Елцнер (1995, роман); Памтивек и друга доба (1996, роман); Ормар (1997, приповетке); Дневна кућа, ноћна кућа (1998, роман); Лутка и бисер (2000, есеји); Свирка на много бубњева (2001, приповетке); Ана Ин у гробницама света (2006, роман); Бегуни (2007, роман); Вуци своје рало по костима мртвих (2009, роман); Час медведа (2012, есеји). Добитница је престижних књижевних награда. Живи и ствара у Крајанову, маленом месту у Судетима.