10. Просефест од 11. до 15. априла – Заузми позу, читај прозу

05/04/2016

Десето издање Просефеста, фестивала књиге који буди радост читања и подсећа на књижевност као простор слободе, одржаће се од 11. до 15. априла, ове 2016. године, у Новом Саду, у организацији Културног центра Новог Сада.

 Писци и читаоци: очи у очи

Дамир Каракаш – Просефест 2015.

Много је сајмова, салона, промоција књига – али само је један Просефест – јединствен по томе што у најдиректнијем сусрету, очи у очи, зближава писца и његовог читаоца, и то оног најважнијег – младог – који је отворен и радознао, одважан да мисли и говори, да себи и свету око себе отвори и – до сада – неотворена врата. А управо то – враћање књижевности њеним коренима – живом и непосредном контакту аутора са читаоцем – била је идеја оснивача Просефеста, професора др Саве Дамјанова те 2007. године када се било прво издање Међународног фестивала прозног стваралаштва.

 Књига за свакога, сви по књиге

Културни центар Новог Сада „Трибина младих“ – Просефест 2015.

Просерефест у свет нових књига, у претходних девет година, отварали су писци, средњошколци и њихови професори из новосадских гимназија: „Јован Јовановић Змај”, „Исидора Секулић”, „Лаза Костић, „Светозар Марковић“, Карловачке гимназије. Сусрети су били уприличени у свим тим просторима али и у Свечаној сали Матице српске, Српском народном позоришту, Галерији Матице српске, Спомен збирци “Павле Бељански”, Поклон збирци “Рајко Мамузић”, кафеу „Атријум“, Филозофском факултету, самом Културном центру Новог Сада. Под покровитељством Прозафеста гостовало се и у другим градовима.

Писци, земље, језици, награде…

У протеклој деценији Просефест је организовао око 180 сусрета са публиком. Близу 20.000, углавном младих читалаца, сусрело се са преко 80 мајстора писане речи из целог света. Међу њима су били лауреати многих награда, од НИН-ове до Нобелове. Разговоре са њима водили су управо ученици средњих школа. Говорило се на многим светским језицима али се разумео увек ненадмашни језик доброг штива. На фестивалу су своје писце представили сви релевантни домаћи издавачи, од највећих до сасвим малих кућа. Сви они даровали су ђаке бесплатним књигама.

Домаћи мајстори писане речи

На Просефесту говорили су: Милорад Павић који је, читањем, отворио први фестивал, потом Светлана Велмар Јанковић, Драгослав Михаиловић, Радован Бели Марковић, Давид Албахари, Вида Огњеновић, Ото Толнаи, Милисав Савић, Александар Гаталица, Владимир Пиштало, Радослав Петковић, Владан Матијевић, Драган Великић, Светислав Басара, Горан Петровић, Зоран Ћирић, Горан Гоцић, Слободан Тишма, Зоран Живковић, Јовица Аћин, Владислав Бајац, Ђорђе Писарев, Фрања Петриновић, Јелена Ленголд, Вуле Журић, Угљеша Шајтинац, Илдико Ловаш, Миодраг Раичевић, Јасмина Михајловић, Милица Мићић Димовска, Ласло Вегел, Михајло Пантић, Љубица Арсић, Мирјана Новаковић, Слободан Владушић и Ото Хорват. Међу домаћим гостима Прозафеста било чак 15 добитника НИН-ове награде.

 Инострани прваци писане речи

Гости Просефеста били су из: Перуа (Марио Варгас Љоса), Израела (Давид Гросман), Француске (Алберто Мангел) Мађарске (Ђерђ Конрад, Петер Зилахи, Петар Милошевић) САД (Александар Генис) Енглеске (Кристофер Хоуп, Весна Голдсворти), Русије (Михаил Шишкин, Јевгениј Водолазкин), Италије (Стефано Бени, Клаудио Магрис), Словачке (Антон Балаж, Мирослав Демак), Немачке (Жарке Радаковић, Јован Николић, Бора Ћосић), Аргентине (Саманта Швеблин), Аустралије (Инез Баранеј), Кубе (Сое Валдес), Укарајине (Ирена Карпа), Шкотске (Луиз Велш, Зои Страхан), Пољске (Кшиштоф Варга, Олга Токарчук), Бугарске (Алек Попов, Георги Господинов), Турске (Недим Гурсел), Финске (Суазан Рингел) Македоније (Александар Прокопиев, Ермис Лафазановски, Гоце Смилевски), БиХ (Ненад Величковић, Мухарем Баздуљ, Беким Сејрановић), Словеније (Андреј Блатник, Јани Вирк), Црне Горе (Никола Маловић) и Хрватске (Ивана Симић Бодрожић, Дамир Каракаш).

 “Милован Видаковић” за најбољег прозаисту

Марио Варгас Љоса, 2015 – Српско народно позориште

“Милован Видаковић”, награда која носи име родоначелника савременог српског романа, додељује се најбољем прозаисти од другог фестивала. Награду додељује жири који чини Организациони одбор фестивала. До сада су је добили: Алберто Мангел (Француска, 2008), Ђерђ Конрад (Мађарска, 2009), Клаудио Магрис (Италија, 2010), Давид Гросман (Израел, 2011), Слободан Тишма (Србија, 2012), Давид Албахари (Србија, 2013), Милисав Савић (Србија, 2014) и Јевгениј Водолазкин (Русија, 2015) док је Марио Варгас Љоса (Перу), који је прошле 2015. године, у Српском народном позоришту, говорио пред око 1400 читалаца, добио специјалну награду „Милован Видаковић“.

 Ентузијазам професора

У времену агресивне инстант ТВ забаве, заводљивих могућности комуникацијских геџета, несагледивих простора интернетске стварности и пребрзог живљења у којем свака радозналост посустаје пред могућностима миша у руци сваког тинедјжера, ентузијам професора који анимирају ђаке за учешће у овом књижевном подухвату је за големо поштовање. Ове године ђаке за сусрет са писцима припремају: Мирјана Грдинић (Гимнзија “Јован Јовановић Змај”), Катица Дармановић “Гимназија “Исидора Секулић”), Драгана Бошковић (Гимназија “Светозар Марковић”) те Весна Зечевић и Светлана Петровић (Гимназија “Лаза Костић”).

Шта овог априла читају средњошколц

Владимир Кецмановић(Србија):  “Топ је био врео” и “Осама”

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања