Предавање др Јелене Тодоровић Лазић на тему „Владавина права у Бугарској“ ( 15. 4. 2021 ) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Бугарска је постала чланица Европске уније 2007. године, иако није испунила услове који се тичу владавине права. По томе је ова држава изузетак, као и Румунија.
Када је у питању први стуб владавине права, то јест ситуација са правосудним системом, општи утисак није толико лош, мада је Закон о правосудном систему од тренутка ступања у Унију највише мењан, чак педесет и један пут.
Борба против корупције као други стуб владавине права представља највећи недостатак. Иако је Бугарска предузела низ мера, овај проблем још увек није решен и представља највећу мањкавост. У лето 2020. године ескалирали су грађански протести подстакнути борбом против корупције и резултирали су оставком пет министара.
Медијски плурализам односно слобода изражавања загарантовани су Уставом. Ситуација је овде донекле слична као у Србији. Већу за електронске медије (ВЕМ) недостају ресурси за ефикасно спровођење задатака. Приметан је недостатак транспарентности у власништву над медијима у Бугарској и то је један од највећих проблема када је у питању трећи стуб владавине права, уз веома честе нападе на новинаре и медијске актере који се баве истраживачким новинарством.
Остали механизми контроле и равнотеже представљају четврти стуб владавине права. Омбудсман и Комисија за заштиту од дискриминације су кровне институције које се баве људским правима. Нажалост, константно су суочене са недостатком људских ресурса и финансијским потешкоћама.
Остави коментар