Две документарне изложбе Преци и потомци отворене су 3. фебруара на „Трибини младих“ и у Ликовном салону Културног центра Новог Сада, чиме је почела реализација пројекта Колонизација Војводине. Поменути пројекат део је званичног програма Европске престонице културе – Нови Сад 2022. при програмском луку „Сеобе”. Изложба постављена на „Трибини младих“ посвећена је „прецима“, док изложба у Ликовном салону говори о „потомцима“. На отварању су се присутнима обратили аутори изложбе, историчар Димитрије Михајловић и етнолог Богдан Шекарић, стручни сарадник на пројкету др Милан Мицић, помоћница директора Културног центра Новог Сада Сунчица Марковић, а присуствовао је и фотограф изложбе Илија Рамић.
Од 1921. до 1941. године у Војводини је основано 91 насеље и колонија. Током овог периода колонисти су досељавани у Банат, Бачку, Срем, Славонију и Барању. Данас, сто година од прве колонизације Војводине, већина насеља су остала пуста, те о некадашњем животу сведоче једино потомци добровољаца, чувајући породичну традицију.
Везивну нит изложби „Преци и потомци“ представљају управо казивања потомака, прибављена залагањем стручног тима Музеја Војводине, који је за потребе ове изложбе током 2021. године обишао 26 колонистичких насеља сакупљајући сведочанства и музејску грађу од казивача, потомака колониста.
Изложба „Сељачка земљорадничка задруга Херцеговина“ отворена је 4. фебруара у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада, такође као део пројекта „Колонизација Војводине“. Аутор изложбе Богдан Шекарић није био у могућности да присуствује услед здравствених разлога, те је његово обраћање прочитала координаторка пројекта Лара Гргинчевић. Потом се присутнима обратио стручни сарадник на пројкету др Милан Мицић, а отварању изложбе присуствовала је и помоћница директора Културног центра Новог Сада Сунчица Марковић.
Сељачка земљораничка задруга „Херцеговина“ из Равног Тополовца (касније Катарине) пример је рада и начина организације који су типични за једно колонистичко место у Војводини. Данас о томе сведочи 29 фотографија формата 40×30 цм, које су снимљене давне 1957. године и приређене у форми луксузног кожног албума. У знак захвалности на сарадњи, тај је албум уз посвету предат Среском савезу земљорадничких задруга у Зрењанину. Историју ових фотографија оживео је кроз своје казивање Бранко Сарић, који је 1957. године радио као возач фијакера директора Задруге и био сведок тренутака када су фотографије из овог албума настале.
Наведене изложбе се могу погледати до 20. фебруара уз поштовање мера заштите.
Културни центар Новог Сада пројекат Колонизација Војводине реализује у сарадњи с Музејом Војводине.
Остави коментар