Трибина „Димитрије Давидовић – рађање модерне српске државности”, одржана je у четвртак, 26. јула, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар.
Граовац је на почетку предавања напоменуо да није Димитрије Давидовић (1789-1838) једини „торжественик” српског националног „рисорђимента” у 19. веку којег донедавно у сећању колективитета српског етноса готово да није било.
– Упоредо је био један од првих успешних српских историографа, писац „Историје народа србског”, покретач и уредник чувеног часописног листа „Новине сербске”, првог српског листа у Хабзбуршкој монархији. Поред тога био је и врхунски дипломата који је учествовао у изградњи српске аутономије – казао је предавач.
У време одржавања Бечког конгреса (1814-1815), где се решавала судбина Европе после Наполеонових ратова, Давидовић је стао у службу српских националних интереса помогавши Проти Матеји Ненадовићу који је дошао у Беч управо с намером да на Конгресу покрене српско национално питање.
Давидовић је помогао Проти Матеји да закаже аудијенције код руског и аустријског цара. Мада нису тада добили царску помоћ због политичких околности, била је очигледна Давидовићева жеља да помогне свом отечаству.
Такође је Давидовић био творац и припадник „Српског књижевног круга у Бечу”, издавач књига и новина, па је чак покренуо штампарију и због тога запао у толике дугове да је 1821. године морао да напусти Аустрију. Неко време био је у Сремским Карловцима, Новом Саду и манастиру Шишатовцу, када је без дозволе кнеза Милоша одлучио да пређе у Србију. Кнежеву дозволу није добио јер је у то време у Србији била јака русофилска странка која је Давидовића сматрала аустријским агентом.
По преласку у Србију обрео се у Крагујевцу, тадашњој српској престоници, код кнеза Милоша који је уочио његове квалитете и поставио га за свог секретара.
Од 1826. године, Давидовић почиње да се бави спољном политиком. Он је ценио подршку Русије „српском питању”, али је увек тражио да се у та питања укључе још неке велике силе (Француска, Аустрија, Велика Британија). Кнез Милош се у прво време томе противио, али како је руска помоћ јењавала због њеног савеза са Турском, прихватао је Давидовићеве предлоге.
Давидовић је био творац Сретењског устава из 1835. године. Тај устав је 1835. године и усвојен, а мада је ограничавао Милошеву власт, њиме су биле незадовољне велике силе јер ни свом народу нису додељивале таква права (личне слободе, неприкосновеност имовине, подела власти на извршну, законодавну и судску). Због притиска великих сила, устав је суспендован после две недеље, а Давидовић је, првенствено због притиска из Русије, морао да буде уклоњен са свих функција.
Умро је 1838. године у Смедереву и тамо је сахрањен.
Остави коментар