Аутор издавачке делатности КЦНС Драган Бошковић, дугогодишњи сарадник часописа „Поља“, коме су у издању Културног центра Новог Сада објављене две књиге: The Clash (2016) и Живот и ја смо квит! (2020), овогодишњи је лауреат престижне „Дисове награде“ за животно дело, коју додељује Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ из Чачка. Жири у саставу Саша Радојчић, Марко Аврамовић и Михајло Пантић (председник), једногласно је донео одлуку да „Дисову награду“ за 2022. годину додели савременом српском песнику Драгану Бошковићу. У образложењу се наводи:
„Ако је Дис почетком прошлог столећа, као и други европски и српски песници, али на њему својствен, непоновљив начин, окренуо поглед према несазнатљивим висинама, слично томе је, у свом кључу, почетком новог века учинио и Драган Бошковић. С тим да је метафизичка линија певања, која је у Дисовим стиховима оличена фигуром човековог ‘пада у живот’, у Бошковићевом песмама постала израженија сталним позивањем на библијску симболику, посебно на Богородицу. Бошковићева Богородица, међутим, не мора нужно бити читана у религијском кључу (мада се ни таква могућност не пориче), већ и као извориште универзалног, екстатичним и еуфоричним стиховима наглашеног, афирмативног животног принципа. […] Бошковићев песнички пут, од прве књиге Вртоглавица, лаж и Вавилон од картона (1998) до најновије Живот и ја смо квит! (2020), потврђује да су најинвентивнији гласови савремене српске поезије достојни следбеници велике, у овом случају дисовске песничке традиције“.
Драган Бошковић (1970) српски је песник, теоретичар и историчар српске књижевности. Основне, магистарске и докторске студије завршио је на Филололошком факултету у Београду. Редовни је професор Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. Објавио је седам монографских публикација и десет поетских збирки, а једанаеста под називом Сандиниста тренутно је у припреми. Поезија му је превођена на украјински, пољски, чешки, словеначки, шпански и јапански језик. Добитник је следећих награда: Матићев шал, Бранкова награда, Бранко Ћопић, Бранко Миљковић и Дисова награда.
Остави коментар