У оквиру 59. Стеријиног позорја које се од 26. маја до 3. јуна одржава у Новом Саду, у Културном центру Новог Сада се одржава програм „Дневна соба“ у оквиру Позорја младих.
Дневна соба – Интерактивна инсталација
18. Стеријино позорје одржано је од 21. до 28. априла 1973. године и тада је по први пут у своје пратеће манифестације уврстило и програм Позорја младих – програм сусрета позоришних студената Југославије. Тиме је остварено оно што је Ели Финци подразумевао као задатак Стеријиног позорја: „Када је Стеријино позорје кренуло са радом 1956. године, оно је себи поставило два тешка и сложена задатка која се узајамно преплићу и допуњавају – да помогне појављивање и развитак домаће савремене драме и да подстиче све облике и видове савремене сценске уметности којој се у журби живота на изградњи темељних социјалистичких односа није увек посвећивала заслужена пажња…“
Од тада до данас, јуна 2014., Позорје младих је пружало увид у „трагалаштво и постигнућа долазећих“, како у каталогу Позорја из 1973. године пише.
Ове године Стеријино позорје у оквиру програма Позорја младих отвара простор Дневне собе по други пут.
Шта је Дневна соба?
Простор између интимног и јавног и, пре свега, простор сусретања и размене.
Током Позорја, Дневна соба биће простор – платформа за сусрете студената драмских факултета и академија, који има задатак да у студентима подстакне и иницира надахнуће, интуицију и чежњу. Дневна соба је простор покретања личног Ја.
Значај личног Ја истичу позоришни ствараоци од Станиславског до Марине Абрамовић. Абрамовић каже: „Као уметник можеш да радиш само са оним што носиш у себи. То изгледа контрадикторно али је истинито: што дубље идеш унутар себе, долазиш до универзалнијих сазнања. Само уколико се озбиљно бавиш собом могу ствари које се свакога тичу да дођу до површине. Чак и кад је ситуација најакутнија, уметници морају да реагују на њу другачије него што то раде новинари. Они би требало да понуде решење, исказ, да развију визију за будућност, пре свега кроз свој уметнички рад.“
Дневна соба, интерактивна инсталација, захтева не само акумулацију знања и теорија већ сам живот у коме се критичка мисао о нама самима догађа кроз испитивање и превазилажење граница које су нам наметнуте.
Еуђенио Барба, који са Один театром ове године прославља 50 година постојања своје лабораторије, исправно поставља питање: «За извођача и студента, енергија је одговор на питање КАКО? а не одговор на питање ШТА? Како се кретати? Како остати непокретан? Како учинити сопствену физичку пристуност видљивом и као је претворити у сценско присуство, односно израз? Како начинити невидљиво видљивим: ритам мисли.» (Еуђенио Барба, «Папирни кану»)
У Дневној соби, током 59. Позорја студенти ће истраживати КАКО? кроз еманциповане часове позоришта и филозофије професорке Сузане Грубер, Берлин, презентацију интеркултралне платформе Културно Средиште (ЦултуреХуб) Ане Хејман и Саре О’ Брајан, Њујорк, као и презентацију Регионалне мреже академија и радова студената из региона, и кроз уметничку праксу два савремена уметника – ван.проф. Адама Пантића, ФЛУ, Београд и мр Светлане Волиц, Београд
Дневна соба, интерактивна инсталација, успоставиће акумулацију знања и теорија и животне праксе у којој ће свако људско тело бити сагледано као резултат реципрочног односа између органског и друштвеног, као интеракција између индивидуалне природе и културног контекста. Као резултат, свако појединачно тело учествоваће не само у природном већ и у симболичном поретку културе.
Поред Дневне собе – интерактивне инсталације, Студио – Лабораторија извођачких уметности Факултета драмских уметности из Београда, у сарадњи са Стеријиним позорјем организује и међународни симпозијум ”Искуство позоришних лабораторија 20.века и њихов утицај на савремене позоришне праксе”. Симпозијум је посвећен истраживању међусобног прожимања теорије и праксе позоришних лабораторија 20.века, као и њиховом утицају на савремене позоришне праксе.
Позоришне лабораторије су велика иновација европског позоришта 20.века. Њих су стварале личности попут Станиславског, Мејерхољда, Вахтангова, Копоа, Декруа, Џоан Литлвуд, Гротовског и Барбе. Лабораторије су места посвећености, било да се баве социјалним или политичким питањима, различитим формама уметничког израза или истраживањем уметности глуме и тела глумца.
Какви су ефекти позоришних лабораторија 20. века данас? Где су водили путеви произашли из истраживања? Ко су данас, кад Один театар слави 50 година постојања, настављачи праксе позоришне лабораторије? Да ли је академско позориште можда простор новог истраживања?
ред. проф Ивана Вујић
Вођа Студио – Лабораторије извођачких уметности
Факултет драмских уметности, Београд
Остави коментар