У оквиру програма Ледена тишина посвећеног обележавању годишњице злогласне Новосадске рације која се догодила јануара 1942. године, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада отворена је изложба „Места масовних егзекуција током Новосадске рације“. Изложба је реализована кроз сарадњу три установе културе – КЦНС, Архива Војводине и Историјског архива града Новог Сада. Стручно вођење кроз изложбу уприличио је Петар Ђурђев, директор Историјског архива Новог Сада.
Истог дана у Ликовном салону КЦНС отворена је изложба „Сећање на др Милоша Бокшана“, истакнутог правника, потпредседника и великог добротвора Матице српске, који је такође страдао током Новосадске рације. Изложбу је приредила Биљана Егељић.
-Рација није била проста полицијска потера, претресање места и тражење сумњивих особа, већ масовно убијање недужних цивила са циљем измене етничке структуре и спровођења антисемитске политике. Град је био подељен у три региона где су две стотине четрдесет патрола приводиле људе према унапред припремљеним списковима неподобних. Новосадски Легитимациони одбор је заседао у данашњем Соколском дому а пред њега је изведено преко 20.000 грађана, истакао је Ђурђев.
Изложба се бави масовним страдањима на шест локација у Новом Саду: у Милетићевој улици, на Успенском гробљу, игралишту НАК-а, у Руменачкој и улици Војводе Бојовића, на новосадској плажи Штранд и на Београдском кеју.
- јануара 1942. после осам сати ујутру мађарски војници и жандарми почели су да гоне групу Срба и Јевреја према Милетићевој улици. Када су стигли до угла Милетићеве и Трга Косте Трифковића, цивили су натерани да легну на снег, лицем према доле, након чега су хладнокрвно убијени.
Истог дана догодила су се и убиства на Успенском гробљу. Жртве су становале у непосредној близини гробља или пак у оближњим улицама. Доводили би их до самог улаза на гробље где су их убијали. Међу жртвама су били не само одрасли мушкарци и жене, већ и деца.
На игралишту Новосадског атлетског клуба су махом страдали Јевреји који су становали у оближњим улицама или су довођени и из других делова града. Жртве су довођене на игралиште, а затим су приморане да се скину у доњи веш упркос изузетно ниској температури. Окупаторски официри су у садистичкој игри објавили да ће живот бити поштеђен ономе ко најбрже буде трчао око терена. Када је трка почела, на жртве је отворена ватра из пушака и митраљеза. Након што су све жртве изгубиле животе, њихови лешеви су опљачкани.
Најупечатљивије страдање одиграло се у у Руменачкој улици, где су страдала браћа Јовандић док је егзекуцију посматрала њихова мајка Јелка, приморана од стране окупаторских војника.
Убиства у улици Војводе Бојовића одиграла су се у кругу касарне XVI батаљона пограничних ловаца. Од стране појединих војничких патрола довођени су Срби и Јевреји из оближњих улица у двориште касарне и ту плотуном из пушке убијани. Извесно време су лешеви остали у касарнском кругу a затим су камионима пренесени и бачени у Дунав.
У жељи да што лакше прикрије трагове убиства, окупатор је организовао систематично убијање на новосадском Штранду, који је у то време био релативно удаљен од града, тако да није било превише сведока, а Дунав је олакшавао питање уклањања лешева. Жртве би биле најпре скинуте а затим путем начињеним од дасака спроведене до слободне површине Дунава, тј. до отвора на леду и ту убијане метком у потиљак или у срце и гуране под лед.
Масовна страдања на Кеју одиграла су се 23. јанура 1942. године. Жандарми и домобрани који су довели групу грађана до краја Дунавске улице наредили су им да легну на калдрму, а затим су их убили. Не сачекавши ни да се лешеви охладе, претражили су им одела, а затим, правећи неумесне шале и скрнавећи их, одвукли до обале Дунава и бацили у воду. Касније су на Београдски кеј доводили групе, али и појединачне жртве до саме обале и ту их убијали. Све се то одигравало пред очима групе грађана који су се налазили на супротној страни Дунава.
Документарна изложба посвећена др Милошу Бокшану постављена у Ликовном салону КЦНС организована је уз помоћ Културног центра Новог Сада, Матице српске и Историјског архива Новог Сада, а стручно вођење уприличила је ауторка изложбе Биљана Егељић.
Милош Бокшан био је угледни новосадски адвокат, један од чланова Оснивачког одбора Адвокатске коморе у Новом Саду, а поред тога и потпредседник и велики добротвор Матице српске. Завештао је и поклонио Матици српској велики број уметничких дела, међу којима су многа дела од изузетног значаја за српску уметност. За време мађарске рације страдао је на прагу куће у којој је живео, отишавши тако у смрт заједно са својим сестрама Катицом и Косаром.
Остави коментар