Трибина “Евроскептичне политичке партије – реалност и домети” одржанa je у среду, 6. јуна у Клубу “Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић Лазић.
Политика оспоравања Европске уније која се само местимично могла сусрести у европском политичком пејзажу на почетку 21. века, данас се налази у средишту европске сцене. Политичке странке са различитим антиевропским платформама стекле су значајну изборну репрезентацију последњих година.
Та евроскептичка политика постала је очигледна уз тесну победу кампање за „одлазак“ на британском референдуму о будућности у Европској унији у јуну 2016. Евроскептичне странке су 2017. године биле међу главним кандидатима за победу на великом броју националних парламентарних избора у Западној Европи.
– Оне су уједињене у изражавању свог противљења европским интеграцијама – објаснила је Тодоровић Лазић додавши да је то донекле тачно, јер је евроскептична политика у Западној Европи хетерогена и динамична међу политичким партијама и међу бирачима.
Постоје, међутим, значајне разлике у мотивацији за одбацивањем ЕУ. Партије радикалне левице противе се ЕУ на бази друштвено-економских проблема. Радикалне десничарске странке одбацују интеграцију у ЕУ на основу аргумената о суверенитету и „угрожавању“ националне културе.
– Партије радикалне левице и деснице немају само антиевропске ставове. Њихов евроскептицизам је жариште њихових идеолошких профила. Иако постоје значајне варијације између странака широм Европе, скоро све партије радикалне левице и радикалне деснице сматрају да је европска интеграција посебно значајно политичко питање – нагласила је Тодоровић Лазић.
Заједничка посвећеност стављању противљења ЕУ на политичку агенду не значи да се радикална десница и радикалне левице слажу о разлозима противљења Европи. Напротив, радикална левица и десница противе се Европи из дијаметрално различитих разлога. Данас евроскептицизам представља једну од главних карактеристика политике радикалне деснице у Европи.
– Не само да је интеграција у многим аспектима продубљена, криза државног дуга и криза еврозоне која је уследила омогућила је радикалној десници да комбинује аргументе о културном идентитету против ЕУ са утилитаристичким примедбама против удруживања суверенитета. Ипак, и даље постоје значајне разлике између радикалних десничарских партија широм Европе – закључила је ауторка трибине.
Остави коментар