На церемонији у Свечаној сали Градске куће данас је уручена Годишња награда „Мирослав Антић“ за 2023. годину песнику Селимиру Радуловићу за песничку збирку „Запис на стубу, јерусалимском“. Свечаности је претходило полагање венаца на песников гроб и посета споменику у Дунавском парку од стране делегације Града Новог Сада и чланова Одбора манифестације „Антићеви дани“.
Част да својим говором отвори свечану церемоју у Градској кући имао је градоначелник Новог Сада и председник Организационог одбора манифестације „Антићеви дани“ господин Милан Ђурић. Присећајући се самих почетака „Антићевих дана“, Ђурић је истакао да град Нови Сад изузетну захвалност дугује духовном оцу манифестације господину Драшку Ређепу, као и некадашњем председнику Скупштине Града господину Зорану Вучевићу на чију је иницијативу манифестације и установљена.
– Нови Сад је поносан на непоновљивог Мику који је снажно утиснуо свој печат у историју града, а ми неговањем ове манифестације показујемо властити однос према Антићевом стваралаштву. Радује ме што је из године у годину ова манифестација све квалитетнија и посећенија. Верујем да је изузетна част свим песницима који су досадашњи добитници награде која носи име Мирослава Антића. Радује ме што и овогодишња манифестација обилује мноштвом садржаја, а Град Нови Сад ће наставити да подржава „Антићеве дане“ и тако омогући новим генерацијама да је унапређују и граде – истакао је Ђурић.
Како је Kултурном центру Новог Сада и ове године указана част да реализује манифестацију „Антићеви дани“, присутнима се обратио и директор Културног центра Новог Сада господина Бојан Панаотовић.
– Културни центар Новог Сада и моја маленкост најтоплије препоручују књигу „Запис на стубу, јерусалимском“ уваженог лауреата Годишње награде „Мирослав Антић“ Селимира Радуловића. Апелујем и на старе, и на средовечне и на младе да прочитају ову књигу јер после ње неће остати исти. Понеки атеиста можда ће се окренути ка богољубљу, понеки верник можда ће схватити да је слаб у својим молитвама, а многи ће пожелети да се утврде у вери, у најширем смислу. Због тога је ова збирка уметничко дело од изузетне важности. Када узмете ову песничку збирку у руке, видећете да је и сам почетак биографије импресиван: „Селимир Радуловић рођен је на Цетињу…“, гласи почетак. Сви смо ми рођени на Цетињу – тамо где је колевка српства, где је штампана прва књига у Јужних Словена, тамо где и данас столује владика Раде, отац свих песника Петар Петровић Његош – тамо смо се сви родили. Подно Цетиња се родио и сердар Јанко Вукотић, комадант Мојковачке битке, тамо где је и Данило Киш сматрао да му је најмање пола отаџбине – тамо смо се сви родили.
Много је мутних вода и братомржње, али све је то пролазно. Славна и велика дела остају.
Дакле, сви смо ми са Цетиња. А када већ о томе говоримо, ево једне паралеле. Једна од најлепших плажа на Будванској ривијери је Перазића До, поврх које се налази манастир Режевићи. Туристи са највећим респектом обилазе ову богомољу, и страни и домаћи, пристојно одевени чак и када пођу с плаже. Ако је негде место богомољи и Српској православној цркви и Меморијалном центру, онда је то тамо поред Штранда… Бескрупулозна је лаж да 279 грађана, наших суграђана и комшија које ценимо, могу бити мерило и лакмус јер су гласали против изградње цркве на Лиману. Мисија наше генерације је да отгнемо од заборава мученике српске, јеврејске и ромске који су страдали у Новосадској рацији, а то ће се најбоље постићи изградњом цркве коју је градоначелник Милан Ђурић подржао. Све то итекако има везе и са „Записом на стубу, јерусалимском“.
Председник Стручног жирија за доделу Годишње награде „Мирослав Антић“ господин Мирослав Алексић у образложењу жирија наводи да Радуловићева поезија не припада свету заснованом искључиво на Еуклидовој геометрији, нити је омеђена епистемолошким оквирима рационалистичког света. Гносеолошки гледана, она је потпуно хришћанска.
– Такви песници су ретки и њихове књиге су дарови. „Запис на стубу јерусалимском“ уклесан је у камену обелиска који спаја небо и земљу. Уклесао га је анђео који мери наше кораке и даје награду. Радост уместо нихилизма, човекова победа уместо пораза, то чини основну супстанцу ове књиге. Зато она заслужује и угледну награду која носи име песника Мирослава Антића – образложио је Алексић.
Захваливши се Стручном жирију и Одбору манифестације, господин Селимир Радуловић обратио се присутнима.
– Радост је и велика част за мене ова прилика да вам се обратим поводом уручења награде која носи име по вечитом дечаку српског песништва. Данас се сећамо изузетног песника, мангупа који се обраћао детету, детета-сањалице које је друговало с одраслима, о коме су тако речито писале његове колеге Весна Парун, Брана Петровић и Раша Попов. Нежним гласом вечитог дечака сместио је сву љубав земаљску у „Плави чуперак“ који наставља да мангупски лепрша умршен међу хиљаде младих људи. Славећи данас и овде Мику Антића, ми славимо песништво и песника – нагласио је овогодишњи лауреат, песник Селимир Радуловић, подсећајући све присутне на стихове Бране Петровића посвећене Мирославу Антићу.
У музичком делу програма публика и угледне званице имали су прилику да уживају у композицијама које је извео бенд Апсолутно романтично.
Остави коментар