Позивамо Вас на отварање изложбе слика уметника Добра Марића у понедељак 01. августа са почетком у 19 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада. Добро дошли!
Марићева сликарска слутња
Прошло је доста времена одкада су уметници разорили слику реалног на својим платнима, и када су својим радом подучили прво себе, а онда и публику, да је сасвим могуће сликати без осврта на одраз природе у огледалском смислу подражавања. Тада је у теоријском тумачењу предложен нов однос према слици као космичком универзуму (идеологија Плавог јахача), док је својевремено, Лазар Трифуновић, у својој познатој студији од импресионизма до енформела, писао: „Да је апстрактно сликарство (при)дошло из револта према опипљивом свету, у тренутку када уметник уништава и спаљује предмете, прогања све што га везује за овај свет, како би свом бићу створио могућност за нову стварност – колико год то парадоксално звучало!“
Сликарски разлози и пориви управо се састоје од поменутих драматичних и каткад радикалних захвата, који су у стању да обезбеде нове погледе на свет, овога пута, улазећи у срж света постајући његов саставни део. Можда је добро у овој прилици одмакнути се од могућих насловљавања ових циклуса, јер се на тај начин ограничава распон асоцијативних и ирационалних карактеристика Марићевог сликарства – акционог сликарства боје и потеза у сукобу узајамно насталих површина.
Добро Марић Маре, већ дужи низ година своје сликарство усмерава у правцу уосећавања, како је тај путоказ ка апстракцији именовао Воринер. Смело и неприкосновено, свесно скрајнут од утицаја модерно/технолошке стоглаве видре савремене разуђене уметничке праксе, овај аутор сликарских поља у којим су горе и доле смештени у исту визуелну раван, где се енергетски набоји геста и бојене материје прожимају – остварује низ упечатљивих апстрактних композиција.
Градећи слику по полоковском усуду аутодијалога, у сталном грчу креативних таласања линија и капања, Добро Марић учитава слојеве понављаних архетипских трагова у одсуству описног. Временом, како мреже линија и репова уплићу и подупиру саму структуру слике, остварују се визуелизације снопова, неземаљских птичијих станишта, слике унутрашњих кретања духовних потенција. Налик бајању, у ритуалном покрету сликарске страсти, аутор испитује границе сопствене запитаности развијајући свест о слици као јединој истини. Са друге стране, назнаке аморфних облика у испрекиданом покрету муртићевске атмосфере широког црног и скоковитог плеса, упућују нас на нови вид савременог хуманизма који не слави човека, већ критички истражује проблем стваралачког у њему. Сликарски позив представља посвећеност усмерену ка успостављању равнотеже између материје (пигмента) и духа (унутарње самоспознаје). У определењу за такав начин живота, када се тежње измешају са могућностима уметника, настају потребе за коначним удаљавањем од стварности која спутава.
И као да се Добро Марић Маре предаје изазовима на сликарским часовима летења остављајући иза себе на платнима и папирима ковитлаце вировитих предела.
Остају нам три питања којима одговори нису преко потребни:
Како се џез/импровизована реалност Добра Марића зауставила на сликарској подлози и тако наговестила намеру такта специфичног сликарског система?
Да ли је музичар тако постао сликар/врач који уместо инструмента у својим рукама настоји да коригује покрете натопљене четке, у увежбаном ритму? Има ли, на крају, у овим сликама одсуства гласника богова, птица које су нестале, много пре него што су се упутиле ка небу? Марићево сликарство је отворена слутња, ослобођена коначних одговора и разрешења.
Мр Данило Вуксановић
КРATКA УMETНИЧКA БИOГРAФИJA:
Сликaрствo je диплoмирao нa Aкaдeмиjи ликoвнe умeтнoсти у Нoвoм Сaду 1993. гoдинe, у клaси прoфeсoрa Joвaнa Рaкидзићa. Члaн СУЛУВ-a oд 1994. гoдинe. Живи и ствaрa у Tитeлу. Пoрeд сликaрствa aктивнo сe бaви цртeжoм и грaфикoм.
СAMOСTAЛНE ИЗЛOЖБE:
1992- Нoви Сaд, Aкaдeмиja умeтнoсти, цртeжи Рaнчић-Maрић
1994- Бeoгрaд, “студeнтски грaд”, цртeжи и грaфикe
– Нoви Сaд, Tрибинa млaдих, цртeжи и грaфикe из циклусa “Знaкoви пoрeд путa
– Зрeњaнин, Сaврeмeнa гaлeриja, цртeжи и грaфикe
2006- Нoви Сaд, гaлeриja “Пoдрум”, сликe
2009- Tитeл/Зрeњaнин
2010- Гaлeриja “Руски дoм” Бeoгрaд
2012- Нoви Сaд, гaлeриja “Пoдрум”, цртeжи
2015- Oпoвo, гaлeриja “Joвaн Пoпoвић” , сликe
2015- Кикиндa, гaлeриja “Teррa” , сликe
2015- Нoви Сaд, гaлeриja “СAНУ”, сликe
2016- Бeoгрaд, “Гaлeриja 73”, сликe
ГРУПНE ИЗЛOЖБE:
1989- Бeoгрaд, 5. Биjeнaлe jугoслoвeнскoг студeнтскoг цртeжa
1990- Нoви Сaд, Aкaдeмиja умeтнoсти, цртeжи
1991- Кикиндa, Сaлoн млaдих
– Tитeл, Бaшaид, Кумaнe, Кoвиљ, сликe
1992- Tитeл, излoжбa сликa
– Зрeњaнин, Зрeњaнински сусрeти, цртeж
1993- Зрeњaнин, Сaврeмeнa гaлeриja, И Биjeнaлe цртeжa
– Зрeњaнин, Биjeнaлe jугoслoвeнскoг aквaрeлa
– Ужицe, И Биjeнaлe сувe иглe, Грaфички кoлeктив Бeoгрaд
1994- Зрeњaнин, Сaврeмeнa гaлeриja, цртeж
– Срeмскa Mитрoвицa, XИX срeмскo-митрoвички сaлoн
1995- Бeoгрaд, Прoлeћнa излoжбa
– Ужицe, ИИ Биjeнaлe грaфикe
– Нoви Сaд, грaфичaри СУЛУВ-a – учeсници грaфичкoг aтeљea “Ликoвни сусрeт”, Субoтицa
– Лeскoвaц, Meдjунaрoдни биjeнaлe грaфикe мaлoг фoрмaтa
2014- 63. сaлoн члaнoвa СУЛУВ-a Нoви Сaд
КOЛOНИJE:
Aктивaн сaм oд 1991. oд Субoтицe дo Tрeбињa
НAГРAДE:
1989- Нaгрaдa В Биjeнaлa jугoслoвeнскoг студeнтскoг цртeжa, Дoм културe “Студeнтски грaд”
СTУДИJСКA ПУTOВAНJA:
Итaлиja, Хoлaндиja, Шпaниja, Maдjaрскa, Слoвeниja, Хрвaтскa, БиХ, Црнa Гoрa
Сликe су рaдjeнe кoмбинoвaнoм тeхникoм aкрилик-уљe нa кaртoну (лeпeнкa) и плaтну. Maњи фoрмaтe сликa су 70×100 a вeци фoрмaти су 100,5×200. Нaзив излoжбe из циклусa „Лeт“.
Остави коментар