Његова светост патријарх Порфирије: „Подстичимо себе да идемо трагом подвига и труда” – Oдржана трибина „Академик Дарко Танасковић – светионик српске интелектуалне аристократије”

           Трибина посвећена стваралаштву Дарка Танасковића под називом „Академик Дарко Танасковић – светионик српске интелектуалне аристократије” одржана је 14. децембра у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада у организацији Института за политичко умрежавање. У програму су учествовали епископ бачки проф. др Иринеј Буловић, проф. др Ненад Кецмановић, проф. др Миле Бјелајац, проф. др Жељко Симић, академик Дарко Танасковић и модератор трибине Александар Ђурђев.

            Пред високим црквеним и градским представницима, које је дочекала помоћница директора КЦНС Сунчица Марковић, градоначелником Новог Сада Миланом Ђурићем, универзитетским професорима, студентима и Новосађанима у свечаном тону одржана је трибина посвећена академику Дарку Танасковићу, једном од водећих српских интелектуалаца, несагледивог научног доприноса у филологији, оријенталистици, преводилаштву, дипломатији, тачније, најшире посматрано, у свим областима академског бављења језиком и културом.

            Његова светост патријарх Порфирије обратио се многобројној публици опазивши да низови похвала самом академику Танасковићу нису потребни, али да, ипак, „хвалећи њега, ми чинимо нешто што је нама потребноˮ, а то је да „подстичемо себе да идемо трагом подвига и трагом трудаˮ, баш као уважени професор, који је то чинио „из љубави и одговорности према народу, али и према дару који је добио од Богаˮ.

            Епископ бачки Иринеј у сличном је тону истакао да су живот и дело академика Дарка Танасковића заправо узор и потврда „живота и његовог смислаˮ, одлучивши се да нарочит осврт направи на професорово вишедеценијско бављење исламом, одувек присутним и на нашим просторима, сматрајући да посебна заслуга за могућност да ислам „упознамо свестрано, без предрасудаˮ управо припада академику Танасковићу. „Слично се може рећи и о његовом сведочењу о римокатоличкој срединиˮ, наставио је епископ бачки Иринеј, наглашавајући боравак академика Танасковића у Ватикану, као и поједине важне дипломатске потезе, пресудне за национална питања. У оба случаја омогућено је „боље међусобно разумевањеˮ, и то „увек са истраживачком и научном подлогомˮ, „са истим ставом дубинског познавањаˮ, закључио је епископ бачки Иринеј.

            Проф. др Ненад Кецмановић осврнуо се на својеврсни дар академика Танасковића да једнако прича за бруцоше и докторанде, и на академском и на пучком језику, нагласивши да је он, као оријентални филолог, „ушао у душу исламског светаˮ. Проф. др Кецмановић упутио је на свестрану присутност и бројне теме којима се његов колега и пријатељ бави, подсећајући тако на преданост какву су имали некада Дучић, Андрић, Црњански.

           Једнако у духу пријатељског говора, наклоности и позива на праћење узора и врлине, проф. др Миле Бјелајац нагласио је да активан ангажман академика Танасковића, онај који „по хабитусуˮ доживљава „као свој дневни позивˮ, представља нарочиту слику коју шаљемо свету, док његово укупно животно и патриотско, а и стручно и научно деловање, значе само једно – да се „од Дарка увек, слушајући, учиˮ.

            Реч је потом припала проф. др Жељку Симићу који је указао на основну особину интелектуалног деловања академика Танасковића, огледану кроз довођење прошлости и садашњости „у различите типове дијалектичке зависностиˮ и кроз уверење да „мора постојати виши смисао од оног који нуди позитивистички устројена наукаˮ. Увиди научника који је свој поглед изоштрио на картезијанској основи, према речима проф. др Симића, стоје насупрот постмодерним и постхуманим закључцима какве читамо код Леви-Строса и Фукоа, јер се овај наш „морални фундаменталистˮ не мири са таквом духовном ситуацијом.

            Публици се на крају трибине обратио академик Дарко Танасковић лично, захвалан организаторима, говорницима и гостопримљивим Новосађанима, ведрим и охрабрујућим речима о трајном поверењу у саборство у мисли и делу, у древни императив да спознамо сами себе, видећи читаво вече као потврду да није ишао погрешним путем и да „диогеновско трагање за човеком никада не сме да престанеˮ. Академику Танасковићу уручена је Повеља за хуманост и науку „Др Божидар Бојовић – Слава Србинуˮ Српског националног савјета Црне Горе, чиме је, уз речи захвалности, затворена трибина.