У едицији „Џепни анаграм – поезија“ издавачке делатности Културног центра Новог Сада објављена је поетска збирка Владимира Копицла – Удаљени бубњеви.
„Копицл предочава свет у измицању, свет у коме нису стални ни облици, ни појаве, ни процеси, ни значења. Ни сам језик, ни оно што језик означава по навици. Отуда Копицлова поезија јесте велики истраживачки процес у коме се увек изнова надограђује освојени поетички хоризонт, у коме се непрестано проширује језик поезије (ако упоредимо језик Копицлових стихова с почетка двехиљадитих с језиком његових песама из Удаљених бубњева, намах ћемо уочити ту језичку разлику), у коме се сазнајна перспектива саображава са својеврсном поетиком измицања.
Представљајући свет у коме је све дестабилизовано, у коме су дестабилизовани, оспорени и у сталном измештању и кључни појмови искуства, и повлашћене песничке теме од слике света, преко рефлексивног сусрета с његовим појавним изразима, међу којима природа има све важније место у овој поезији, до еротских тонова и потемкиновске илузије времена, песме Владимира Копицла у Удаљеним бубњевима истражују свет дубоко проживљен и у тој проживљености већ окончан. Звук тих песама постаје одјек нашег искуства.”
Гојко Божовић
Остави коментар