У среду 11. децембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада одржана је промоција књиге Ивана Сабоа „Тамбурашки лексикон“. Поред аутора, о књизи је говорио Милорад Лонић из издавачке куће Железничар.
Музички кореограф и педагог, Милорад Лонић, надахнуто је говорио о Сабоу као дугогодишњем сараднику, пријатељу и човеку који је целог свог радног века поклањао своје знање. Он и данас радо седа поред деце која не знају ни како изгледа тамбура, а не познају ни ноте, да их научи ономе што не знају и свему што је лепо и племенито.
– Таква је и ова књига, „Тамбурашки лексикон“, која ће читаоце испунити и учинити их богатијим у сазнањима и надахнућу – рекао је Лонић уз наду да ће ова књига, која садржи музичке аранжмане, оживети преко тамбуре.
Аутор књиге „Тамбурашки лексикон“ Иван Сабо казао је да је тамбура вршњакиња Кинеског зида и египатских пирамида. Преживео је камен, а како је преживело дрво?
– Тако што су хиљаде генерација тај инструмент преносиле. Тамбура је кренула из Азије, из цивилизација које су биле много напредније пре три, четири хиљаде година. Сам назив „тамбура“ потиче од персијске речи „тан“, а додатком наставка “бур“ добили смо „тамбуру“ – објаснио је Сабо историјат овог чаробног инструмента.
У наставку је Сабо рекао да се пре челичних свирало на свиленим и цревнатим жицама. Важно је било да се свира. До Балкана тамбура је стигла јужним током преко Мале Азије или северним током преко Кавказа и Карпата.
Према запису Стане Ђурић Клајн, која је проучавала византинску и средњовековну музику на Балкану укључујући и период Немањића, војници су ухватили тројицу Словена који нису имали оружје него жичане инструменте. Они су рекли да су то тамбуре.
У музичком делу програма вечерашње промоције тамбурашки оркестар „Вила” изводио је композиције чије су партитуре објављене у књизи.
Остави коментар