У уторак 18. јуна у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада, одржана је промоција књиге Владимира Пиштала „Значење џокера“. На промоцији су, поред аутора, говорили: Ђорђо Сладоје, Ненад Шапоња и Фрања Петриновић.
Поздрављајући бројну публику, као и учеснике трибине, уредник књижевног програма у Културном центру Новог Сада, песник Ђорђо Сладоје казао је да je ова промоција насловљена „У сусрет Прозефесту“ који ће бити одржан у септембру.
– Знао сам да ћете се окупити у оволиком броју, јер је наш вечерашњи гост, Владимир Пиштало, један од најзначајнијих наших писаца – рекао је Сладоје евоцирајући успомене на Сарајево пре тридесетак година, познанство са тада младим писцем Пишталом и његовим оцем Бором, професором.
Пиштало је своје обраћање публици у КЦНС започео освртом на хумор који је, како је рекао, најцивилизованија музика на свету и представља најкраће растојање између људи. Додао је да му се чини да је све више растојања међу људима и да је велики противник тзв. политике идентитета која је модерна на факултетима широм света.
– Базирана је на оној империјалној идеји „завади па владај“. Идеја је да људи једни друге не могу разумети: стари не могу рaзумети младе, жене – мушкарце, муслимани – хришћане… Нико никог не може разумети, јер је све ужасно специфично. Мислим да то није тако и да је хуманост човечанства важнија од ових подела – рекао је Пиштало.
Говорећи о Пишталовој књизи „Значење џокера“, писац Ненад Шапоња рекао је да сваки од 29 есеја ове књиге представљају својеврсну чаролију.
– Ову књигу промовисали смо у Београду, Бору, Лесковцу, Хановеру и Франкфурту. Сада је пред другим издањем – најавио је Шапоња, иначе оснивач ИК „Агора“ која је објавила Пишталовог „Џокера“.
На његове речи надовезао се Пиштало који је рекао да је ова књига рађена „између Америке и Србије“ с обзиром на то да годишње четири месеца живи у Србији, а осам месеци у САД, где предаје светску и америчку историју на Универзитету у Вустеру (Масачусетс).
– Шта је џокер? То је све супротно од стереотипа. То је издаја очекивања баналности, нема игара напакованих карата са џокером. Пре свега, мислим да је џокер одбијање да се дивиш бојама царевог новог одела – рекао је Пиштало.
Књижевник Фрања Петриновић рекао је да есеј по својој суштини и изворном есејистичком мишљењу јесте „пут да се одређене ствари прекораче, да се пише и мисли о ономе што се отима устаљеном стереотипном мишљењу“.
На крају вечери, у духу традиције „Прозефеста“, Владимир Пиштало је средњошколцима поделио примерке својих књига.
Остави коментар